Просветни гласник

284

Просцетни Гласпик

Да би се дошло до резултата, могло би може бити југословенско Министарство Просвете одредити једну комисију са задатком да оно што је за живот најпотребније од овога, у овом оквиру наведеног, среди, и да изради потпун организациони статут о уређењу, раду, управи и настави. Остаје отворено питање да ли да се покушај начини с једним оваквим великим пољским васпитним домом, или да се одмах установе и у свим југословенским областима, нарочито онде где постоје университети, или где их треба гтодићи, у њиховој близини, оваке школско-државне организације (у Крањској, у Хрватској, у Банату, у Србији и у Маћедонији). Први би корак био затим да се позову остале националне државе да подигну исте институције, и да ради договора о овом питању пошаљу делегате у једну велику комисију, Оригиналност је Баролинових предлога у проширењу рефорама које су последњих деценија с успехом изведене у Европи и у Америци (школски градови, школске општине). ћапбешећип^зћешт је, на који се он позива, створен, као што је познато, по угледу на школу О-г СесП КесЈсће-а у Аћћо{бћо1те-у (Тће Ие\у 5сћоо1), а знани су и велики успеси „радних школа" у Америци и у Европи, — којих су зачетници Јоћп Оешеу и Оеог§ КегзсћепзМпег, — у којима се, могли бисмо рећи, учећи ради и радећи учи.') Али у овако сажетом облику веома је тешко изнети сву домашајну снагу овако великих рефорама и довољно их образложити, с тога се надамо да ће нас наш сународник ускоро и на нашем језику потанко упознати са својим замислима, које сада, после ових ратних искустава, добивају и нов вид и ново значење, као што нам то Баролин на крају свога предлога и напомиње. На питање како треба решити васпитни и наставни проблем, Баролин одговара: „На место старога мора ступити нов систем, који води рачуна о садашњим разноликим облицима духовнога живота и друштвенога уређења, и који мора бити у непосредном дотицају с праксом живота. Као што се наш друштвени и економски живот разликује од онога у 13. и 14. веку, тако се исто и школство од данас мора одвојити од онога од пре пет векова. Школа мора теоријски припремати за све животне одношаје и следовати до крајности завијеном сплету друштвенога живота у свим његовим деловима и покретима." ') „Нобих шкома" има данае (и.ш их је оило пре рата) но само у Енглвској п Немачкој, него п у Француеко.ј, Швајцарској, Ауотрији, Русији, Пољекој и др. ^Чпсгу деиократпју", где ученпци потпуно слободно управ.вају, с. уепехом су завели у „Слободној шко.1ској општинп* (по амерптком узору) I 1 . РсћееВ и 8. \\ г упекеп у \\ г јекегјс1ог{-у код .8аа1Гс1(1-а у Тирингији. У овпм школама влада, као што је рекла јвдна њу.јоршка учптељица аа своју даколу, .јавно мнеао".