Просветни гласник

Кроз Стране Листоие

313

својих испитивања „не само да је геније, у опште узев, преран, већ и да су у већини случајева узор-дела створена пре тридесете године". Могу ли се увек објаснити одступања од овог закона? Она су многобројнија код твораца социалних дела, где изгледа да се тражи „старачко искуство и смотреност", као и међу писцима филозофских дела, која изискују више зрелости. Цитирају се примери позних генија у свима областима, али изгледа да су за то закашњење криве једино прилике. „Периода плодности по превасходству јесте она која иде од двадесете до тридесете године. После се дају резултати, али се више не налази много : развија се, извршује, остварује, једном речју живи се од онога што је нађено у младости." О књигама за дсцу Често се говорило о убитачном утицају који извесне књиге врше на мисао, укус и чак на карактер наше деце. Г. Фонтнај претреса наново ту тему у „Школи и животу" (1_/Есо1е е! 1а УЈе) и истражује средства којима би се зло отклонило. Пре рата, каже он, ми смо имали гнусну колекцију Буфала Била и сличних књига: наши синови, а понекад и наше кћери, одушевљавали су се читањем тих рђавих књига које су биле штампане у Немачкој и које нам је ова слала да би отровала душу наше деце. Ми знамо сви драж тих измишљених и екстравагантних авантура, тих јуначких подвига разбојника који пркосе полицији и изигравају њен надзор. Свако је хтео да се преобрази у хероја и да подражава тим великим мајсторима. Извесна деца иостала су на тај начин злочинци: познат је пример оног дечка који је убио свог оца, своју мајку и слугу и изјавио да му је мисао за та убиства дошла после читања разних авантуристичких романа. Какав лек да се препоручи гтротиву тогазла? Не напуштајмо децу самој себи. Пазимо с ким се она друже и шта читају. Ако су жељна читања, дајмо им оне честите старинске чудесне приче или веселе историје: има довољно здравих књига. Ако случајно затекнемо своје ђаке задубљене у читање какве апсурдне' историје, докопајмо се тог отрова ; испитајмо с дететом најсугестивнију парчад; судимо заједно те смешне и примитивне тобожње хероје ; покажимо вредност кукавног књижевног талента писаца; истакнимо невероватност нодвига. Наша деца, кад им се једном сврати пажња на то, неће се више дати завести таквим глупостима и више ће волети друге књиге, које ћемо ми умети да им препоручимо. Јер су књиге потребне деци, чак и малој. Треба да наши ученици читају, и то много да читају, јер је добро упућено читање пробраних дела нарочито згодно да пробуди дете, да му да идеја, да га научи да говори и да пише. „Зна се из свакодневног искуства, пише поводом Просеетни Гласник, I кљ., 5. св,, 1920. 21