Просветни гласник

314

Просветни Гласник

књига за- децу „Журнал учитеља и учитељица" (Јоигпа1 сЗез шбШиЈеигз е! с!ез шбШиЈпсез), да ђак који чита, ма био и мало неуредан у вршењу свога школскога посла, има отворенији дух, лакши начин изражавања, лакши стил, но они његови другови који се муче над рачунским задацима и диктатима, и да је, једном речју, ђак који чита — разуме се, добре књиге — спасен". „Зна се још да читање буди радозиалост, подстиче уобразиљу, изазива полете осетљивости, и, у извесној мери, развија вољу, стварајући код деце одлуку да подражавају онима о чијем племенито испуњеном животу читају у књигама; уз то, ако се дете још у школи није навикло да чита, доцније неће моћи да допуни само своје васпитање. Лудо би било, доиста, мислити да ће одрасли младићи одлазити у библиотеке ако се у школи нису навикли да редовно позајмљују књиге из њих." Сугестија наставника над ученицима Ш. Герлен де Гер, професор у Лицеју у Лилу, вршио је над својим ученицима методичне опите сугестије и објавио о њима један врло занимљив чланак, под иасловом „Психо-педагошка посматрања", у „Педагошком прегледу" (Реуие реда§о§1^ие). Ти су се опити — писац признаје да их је вршио устежући се и тако рећи противу воље — састојали у томе да се брзо покажу деци извесни предмети, па да се затим, тенденциозним питањима, изазову о тим предметима погрешни описи. Као што се могло предвидети, три четвртине дечака давало се преварити, и само они који су смишљени и који имају јачине карактера умели су се одупрети. Из тих опита, писац извлачи врло корисне савете, које ми скоро дословно преводимо. Наставничка сугестнја је, у истину, једна страшна ствар, и нема ниједнога наставника, ниједнога поштенога човека који није задрхтао при помисли на неограничену власт која му је дата над још рудиментарним интелигенцијама и још колебљивим вољама. Погледајте, док читате нешто у разреду, или објашњаваге, или коментаришете, оних тридесет пари очију уперених на вас, и које вас прождиру погледом, опа лица као скамењена и обамрла, и чији ритмички покрет изгледа да се слаже са самим ритмом ваше мисли; погледајте она тела сва погнута напред, и за која би човек рекао да су очарана. И доиста, она су гтод чаролијом; и чаробник, то сте ви! Мери ге дакле добро своје речи у тим свечаним тренуцима: све, добре као и најгоре, најразборитије као и најнеразмишљеније, оне се уписују у тај нежни и меки восак, у коме ће се њихов отисак урезати можда за увек. Нека се из вашег предавања издваја један мирис моралне чистоте, и, радо бих рекао, интелектуалне чистоте. Ја идем и даље: пазите на евоје покрете, сроје ставове, свој из-