Просветни гласник

Кроз Стране Листове

317

другом месту до у природи, у пољима, у шумама, дуж потока и поред језера, или испод великога неба. — Што се тиче ручног рада, није реч о томе да се пре времена заведе у школи професионална настава, но да се морално глорификује рад и да се да као основ школским вежбањима економски фактор. 5) Методе ће бити живе, то се само по себи разуме; оне ће се базирати на познавању детета, и биће задахнуте бригом за његово физичко и интелектуално развиће. Од инертног и млаког гледаоца, оно треба да постане учасник, и треба да буде доведено у могућност да добро види, добро чује и добро посматра, да би говорило и радило. Отуда организација часова за време шетње, директних експериментисања, непрекидне контроле. Како школа има за први циљ формацију потпунога бића, не ради се више само о формалном стицању знања, већ о правом васпитању, о минимуму интелектуалне и моралне културе која је потребна свакој индивидуи за њено интегрално развиће. Економска криза и њене последице у настави Економска криза коју данас преживљују све земље, донела је дубок поремећај и у средњој и вишој настави у Француској. „Средња настава, пише тим поводом „Време" (1>е Тешрз), доступна је једино имућној деци. Да би се предузеле и довеле до краја озбиљне студије, треба у будуће жртвовати знатан капитал који игра улогу прохибитивне тарифе у духовном храњењу данашње омладине". Лист се пита да ли ће ускоро доћи време када ће гимназије бити приступачне само деци нових богаташа. И виша настава, тврди „Школски преглед" (Кеуие ишуегбИаЈге), пати такође од економске кризе. Далеко су времена када је један студент могао да учи школу с издржањем од 200 франака месечно. Чак и удвојивши ту суму, јели му могуће да плати данас њоме стан, одело, обућу, храну, школарину, књиге и инструменте за рад? Међутим, треба бити имућан па моћи дати једном младом човеку 4 до 5000 франака који ће му једва осигурати најпотребније за живот. И овде је средња класа у опасности да плати трошкове рата. Али то није све. Кад се савладају све те материалне тешкоће, студент дознаје да је за штампање његове докторске тезе потребно толико новаца, према садашњој цени штампе и харгије, да је он често, у тренутку кад треба да полаже докторат, заустављен том последњом препреком. Бесплатна настава не би ту била од велике вредности. Стварање задруга могло би да ублажи у извесној мери скупоћу кирије и хране. Али, да би имале дејства, приватне инициативе треба да буду ободраване и подржаване од стране државе, „која није створила с великим трошковима вишу наставу да би се њоме служили искључиво богаташи". „Не прође ниједна недеља, завршује „Школски преглед", а да какав