Просветни гласник

324

Просветни Гласник

од 50 до 200 франака; 2) на одузимање, бар за годину дана, грађанских и породичних права. С друге стране, тим пројектом се жели постићи да се осигура уредно похођење школе: учитељи ће морати, у нарочитом регистру, бележити ученичке изостанке. Ако не буду поступили по тој наредби, они ће се изложити административним казнама које могу да иду до уклањања од дужности за неко време или за свагда.— „Примирителни" судија, обавештен о неоправданим изостанцима дечјим, упутиће најпре родитељима прекор; ако се случај понови у току дванаест месеци после опомене, судија, извештен од школског надзорника, позваће родитеље или одговорне личнссти иа суђење и осудиће их на глобу од 5 до 25 франака. Нов поновљен случај у току идућих дванаест месеци повлачи глобу од 10 до 50 франака. У случају да је, у току једне школске године, дете одсуствовало, без оправданих разлога, с више од половине часова, родитељи, тутори или одговорне особе могу бити, на захтев школског надзорника, изведени пред првостепени суд и осуђени на привремено или дефинитивно одузимање политичких, грађанских и породичних права. Исто су тако предвиђене казне за свако лице које буде употребило неко дете на посао за време школског рада. Свима овим енергичним мерама, Француска Влада се нада смањити број неписмених у Француској, који је 1907 износио 5 од сто, и који се још увећао у току рата. Реформа немачких школа. — Последњи конгрес немачког Учитељског Удружења (Еећгегуегет) — које групише више од 130.000 немачких учитеља — бавио се нарочито школском реформом. Ево какав је, тачка по тачку, реформни план који су немачки учитељи предложили својој влади: 1. Демократија има за основицу васпитање свих грађана које развија до највећега степена њихову производну способност и њихову моралну одговорност. Отуда јавна школа треба да пружи могућност свој омладини да култивише све своје способности и све своје физичке и интелектуалне силе. Она ће дакле бити установа за популарно васпитање изведено према једном једином плану, имаће своју самоуправу, и њени пододељци и степени биће тесно везани међу собом. 2. Утврђује се похођење школе од 6 до 18 година: најмање осам година у редовној школи, остатак било у школи тога рода, било у каквој професионалној школи. — Јавни дечји вртови за децу изнад три године, с факултативним посећивањем за највећи број, али обавезни за оне који не добијају никакво редовно васпитање код куће. Слободне школе задржаће се у колико буде потребно да се при • веде у дело закон о обавези. Надзор и инспекција од стране државних чиновника. Никаква јавна помоћ. 3. Бесплатност јавне наставе, сходно принципу унитарне шкоае; бесплатност школског материала; помоћ за издржавање сиротним ученицима. Специални заводи за болесне свију категорија. Умножавање школа разних родова и степена на свима тачкама земље, према констатованим потребама. 4. Јавне школе треба да буду заједничке деци свију вероисповести. Религијска настава неће се више сматрати као предмет из програма.