Просветни гласник

Различноети

323

зовања у духу енглеских и француских политехника, где се ради увече од 8 сати. За војнике су уведени нарочити течајеви, како у касарнама тако и ван њих. Ту се држе предавања о свакојаким темама — историским, књижевним, научним и политичким. Лектори могу бити и некомунисти (за те врсте предавања очевидно недосгаје комуниста), беспартајни, мењшевици, социјалисти револуционари из мањине (група Вољскога); не знам да ли би допустили да држи предавање и неком од десних социалних револуционара. (Превео с руског М. М. М.) X. ВИСОЦКА

БЕЛЕШКЕ Француско учитељшво. — Данас у Француској има три федерације учитељских група: 1) десница, представљена противсиндикалним групама које су приступиле Федеративној заједници француских чиновника; 2) левица, коју представља Федерација синдиката учитеља и учитељица из Француске и колонија; 3) крајња левица, коју представља Федерација синдиката наставе. Један велики број француских учитеља — уплашен претераним изјавама једних, и немајући вере у акцију других — не припада ни једној од ове три групе..^ Најјача је међу њима група учитељских синдиката, која броји више од 40.000 присталица. Наредбама Министарства Просвете, ти су синдикати требали до 30 септембра ове године да се преобразе у удружења основана сходно закону о чиновничким удружењима; зато је Федерација синдиката одржала последњега 24 септембра један изузетан конгрес, да испита нову ситуацију и реши о свом будућем држању. Конгрес је најпре једнодушно осудио „самовласност и илегалност" Министрових циркулара, налазећи да је удруживање учитеља независно од сваке хиерархијске субординације, и да нема везе с њиховим функцијама; затим је, са 108 гласова на 117 гласача, одлучио да изиђе на суд, да би ту утврдио синдикална права чиновника. Али, да се не би заподело осамдесет парница — на сваки синдикат по једна, — конгрес је, пре тога, одлучио да се сви окружни синдикати групишу у један јединствени Национални Синдикат. Продужење школовања у Француској. — Француска Влада поднела је Сенату предлог закона о продужењу обавезног школовања. Школовање ће бити продужено до четрнаест година. Уз то ће бити заведене строге казне да се осигура уредно похођење школе. Тако, на захтев школског надзорника, родитељи, тутори, или одговорне личности, који пропусте да упишу у школске листе дете од шест до шест и по година, биће иозвани пред „примирителног" судију и осуђени, ако не поднесу никакав оправдан разлог, на глобу од 5 до 25 франака. Та ће глоба бити удвојена ако дете има од шест и по до седам година, и учетворостручена ако има седам до осам година. Ако има више од осам година, родитељи, тутори или одговорне личности биће, на тражњу школског надзорника, изведени пред првостепени суд који ће их осудити, ако не наведу никакав важан разлог: 1) на глобу