Просветни гласник

322

Просветии 1 ласш;!ч

у главном радничка деца. Деци се овде приређују свечаности, воде их у позориште, музеје, лети праве излете, приређују игре. Најбоље су организоване, бар у Москви, дечје баште. При њиховој организацији допуштала се широка приватна иницијатива; тако је бар било кад су се баште налазиле под управом комисије социјалног обезбеђења (после су потпале под комисију спољних послова). Свакоме ко је желео да отвори такву башту допуштало се да поднесе план, саопшти број ученика и место; комисаријат је радо давао дозволу и снабдевао је такву установу огревом и животним намирницима за јело. Како су радили университети и друге више школе? Број ученика јако се умањио. Тежак живот у Москви и Петрограду многе је принудио да остану у унутрашњости; 2400 рубаља, колико је одбор социјалног обезбеђења издавао сваком студенту, било је одвећ ништавна сума да би се од ње могло живети. Много студената било је мобилизовано, и, најзад, општа појава — одлазак у службу да би се могло исхранити. А они студентски елементи што су нагрнули у университете кад су се университетска врата широко отворила за сваког ко је хтео да се упише, независно од њихова знања и развитка, брзо су се заситили науке, уморили се и волели су да се врате у своју средину. У Петрограду има 2-ги Народни Университет за раднике, с интернатом, у Тавридском двору. Слушалаца има,' али не баш много, јер ма да су курсеви упропгћени и скраћени, ипак се бележе у виду семинара, неке врсте испита. Приређују се сем тога јавна предавања о општим и посебним питањима, али не одвећ често, у толико више што се о „свакој теми" не сме говорити. Предавања држе лица која по својим политичким погледима нису даље у десио од мењшевика (социалних демократа). Држе се предавања и о религиозним питањима. Тако на пр. комисар Луначарски у једном своме предавању доказивао је да нема Бога и не треба га, а после неког времена доказивао је некакав свештеник да има Бога и да је потребан... Бивају митинзи, али врло ретко и строго одређене комунистичке садржине, и допушта се да говоре на њима још једино мењшевицима интерналистичке ниансе. У Петрограду се приређују предавања из историје револуционарног покрета (н. пр. Дејч о музикалним темама, о уметности и т. д., у Књижевиичком Дому). Публика скоро увекиста —• стара интелигенција која је остала жива и још није побегла у иностранство. И предавања и лектори чине тежак утисак... Недавно је отворена Слободна Филозофска Академија, где држи предавања Иванов-Розумник, Питирим Сорокин и др. Публика као да се интересује њиховим предавањима, али њу чини опет та иста интелигенција — радника нема. Отворено је миого течајева техничких и за давање општег обра-