Просветни гласник

Службени Део

127

I. Прочитан је н примљен записннк 1182 састанка. II. Г. Мидивоје Сииић, као члан комисије за доФинитивну редакдију Правнла о аолагању ирнвашнпх нсанша у средњнм школама, саопштава да је козшснја свршила тај посао. Савет је одлучио: да се препис ових правила достави Г. Министру Просвете. III. Прочитано је писмо Г. МинистраПросвете од 16 јуда ове године СНБр. 9808 са иолбом суда и грађана варошиде Бољевца у округу тимочком да се у Бољевцу отвори нижа гимназија. Савет је мишљења: да се ово, и поред најбоље воље, не може учинити због оскудице у наставничком особљу. У вези са овим Савет је одлучио: да се умоли члан г. Д-р Белић за ре®ерат о томе на који би начин требало приступити оснивању и отварању нижих и средњих проФесионалних школа, у којима ее осећа у нас све јача и већа нотреба. IV. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете од 27 јула ове годнне СНБр. 7986, с молбом грађана града Вара да се у том месту отвори нижа гимназија. Савет је мишљења: и ако се увиђа потреба за отварањем ове школе, не може се изаћи у сусрет молби, јер материјална средства у овај мах то не допуштају. Ако доцније буде за то могућности, модбу треба уважити. Овим је овај саетанак закључен. 1184 редовни састанак , 2 септембра 1920 годинв Били су: председник г. Д-р Богдан Гавриловић: чланови: г. г. Дазар Кнежевић, Д-р Ннкола Вулић, Д-р Адександар Бедић, Пехар Типа, Милнвоје Симић, Никола Лазић, Димитрије Тричковић, Љуб. Протић, Д-р Миливоје Јовановић, Милан Костић, Лепосава Вошковићева, Недбљко Дивац и Михаило Станојевић. Пословођа: секретар Славко Миловановнћ. I. Члан г. Д-р Никола Вудић чита свој реФерат о рукопису г. Дамјана Божића: Лашинска чншанка. РеФерат гласи: Част ми иоднети Главиом Просветном Савету следоћи ре®ерат о Латинској Читанди од г. Дамјана Божића. Г. Вожић није израдио ову читанку према којој нашој латинској граматици, н већ зато било би врло тешко служити се његовом књигом у нашшг школама. Даље, писад није одвојио оно што има да се пређе у првој години учења латинског језика, и усдед тога често се неће знати шта је за које ученике. Затим, при бирању штива г. Божић је пазио само на то да дотично граматично правило буде илустровано, а садржина ту је споредно, те су често прииери штури. Напослетку, у овој латинској читанцн ниј.е обележен квантитет самогласника нред два или више сугласника, што значи да ученик неће умети изговорити правилно многе речи. Мишљења сам да би се књига могла употребити тек пошто би се учиниле у њој пзмене у овом смислу. Усвајајући реФерат, Савет је мишљења: да би се употреба ове књиге у средњим школама могла одобрити тек по учињеним изменама а по примедби у роФсрату. РеФеренту издати 100 динара за хонорар. II. Чдтају се реФерати г. г. Владимнра Р- Ђорђевића и Милоја Мидојевића о рукопису Крашак ареглед музнчке шеорије од г. Димитрија Стојачића учитеља. РеФорат г. Милоја Милојевића гласи: Част ми је известнти да сам прегледао „Кратак иреглед музичке теорије..." од г. Димитрија Стојачпћа, који ми је Главни Просветни Савет имао доброту послати на реФерат, н надазим да се он не може употребнти за уџбеник у основним, средњим и стручним школама: 1. јер му недостајо система; 2. јер је писан стилом коме се не би могло наћи имена. Вво примера: „На чега треба да пазимо при писању нота? При писању нота треба да пазимо да се главе нота од своје опредељеие диније или простора даљо не распростиру и да ношнн држак усправан и танак буде." — „Од чега завпси назив поте? Назив нота зависи на нотном систему у почетку лежећег кључа"; и још безброј других примера; 3. јер су извесни музички нојмови нетачни иди веома нејасно објашњени. На пример: динијс.ки систем, нотни систем, глас-тон. ПоЈгоћни линијски систем за писда је: саоредне ?!*