Просветни гласник

346

Просветни Гласник

и они су примили једино могућно решење, које је најзад после две недеље и директор течаја усвојио. Ипак, у понашању ученика, после прве две недеље, осећала се велика промена: они су постали питомији (изузетака лепих било је и раније), уљуднији и пажљивији, бар у присуству наставника, — и за то све очевидно има се захвалити само одмереном али пријатељском, непопустљивом али правичном и природном држању оних наставника који су вољно ушли у ближи додир са ученицима, и с њима проводили по цео дан. Али, требало је створити реда, а лепа реч наставникова или лепа жеља ученичка то не могоше учинити у оним приликама. Једно по подне, дакле, када је код ученика било припремљено земљиште од стране наставника, директор течаја сабра ученике, нареди да се уврстају у каре, и саопшти им одлуку наставничког већа којом се ученицима ставља у дужност да сами руководе унутрашњим заводским животом и даје им се право да сами контролишу и цене своје поступке, и то из два разлога: прво што се тиме стварно припремају за јавне послове, и друго што је то најбољи начин да се дође до лепог реда, а реда мора бити у тој колонији која је у једној културној и сређеној земљи. Ученици су, дајући сами себи више важности, примили одушевљено ову одлуку, и остали су на оној висини коју смо ми млађи наставници од њих желели. Ево какво је било то самоуправно уређење. Цео систем био је основан на слободном и јавном избору, и то на врло кратко време (недеља дана). Од стране ученика, на врху самоуправе био је савет четворице, од којих је сваки био представник по једног школског одељења. Тај савет био је неко време под мојим директним надзором, а доцније под надзором дежурног наставника, али он је, у главном, имао бити само спона између ђачке аутономне и школске власти. Дужности овог одбора четворице биле су велике: он се имао старати уопште о реду и пристојности ученика, о извршивању школских наредаба, о владању ученика у време слободног изласка, о пријављивању болесних ученика, о чистоти у згради и око ње, нарочито о томе да се не пуши у згради, о доношењу намирница из села. Једном речи, целокупан унутрашњи живот био је у њиховим рукама, они су за одређено кратко време били прави диктатори, и имали су и средетава и ефективне власти да изврше своје одлуке. Под његовим надзором имало се на време извршити устајање и намештање соба, и сваки је преко дана једном и после времена одређеног за гашење светлости морао проћи кроз све собе свог одељења, и увече тачно дознати стање присутних и утеклих ученика. Поред тога, преко дана су они распоређивали рад. — За све ово имали су посред-