Просветни гласник

372

Просветни Гласник

законодавства". Међутим, досада је врло мало урађено на тој унификацији, нарочито у школском погледу. Стварно се јединство нашег народа не може извести без духовног. Да би се пак ово извело, потребно је да нам и све средње школе буду расадници једноставне духовне културе. Таква се настава, одиста, може увести и у религијској области. Професор науке о вери мора, пре свега, бити са вишом факултетском спремом, човек са широким концепцијама мисли. Он се стално мора придржавати изреке: „Брат је мио, памакојевере био". Он мора добро да појми намере државне политике, која ће одсада бити стално у духу религијске равноправности. Такав наставник ће увек сложити браћу Србе, Хрвате и Словенце, а с њима и припаднике осталих народности у нашој Краљевини. Он ће ученицима пре свега предавати науку о вери без икаквих уских вероисповедних тенденција. Пред њим стално мора лебдети једино идеја о једноме Богу, кога сви исповедамо. Он се не .сме упуштати у догматске утанчаности грчке ортодоксије, као што не сме пооштравати ни тенденције ултрамонтанске. Професор науке о вери предаваће ову наставу свима ученицима са хришћанског, а не са вероисиоведног гледишта. Кад је реч о историји цркве, он ће говорити и о јеврејству и мухамеданству, али кад је реч о етици и апологетици, он ће говорити о Јеваиђељу, које данас исповеда 500 милиона душа... Не може се због једног ученика који би припадао н. пр. будистичкој или Мухамедовој вери затражити наставник који би тој вери припадао, али се исто тако не сме ни његова вера омаловажити. Код ученика, на против, треба развити силну љубав према друговима, па ма које они вере били. Истина побеђује мирним, а не насилним путем. Најзад, у свима религијама има нечег узвишеног, божанственог. По речима Лесинговог „Премудрог Натана", у сваком се облику вере огледа одсјај божанске лепоте. Католичка црква нас привлачи својом силном организацијом, православље својим символизмом и суревњивим чувањем свога учења, али зар у протестантизму нема ничег узвишеног? Професор науке о вери мора овде говорити ученицима о немачком пијетизму, и т. д. Никаква се претежност догми једне вере не сме изнети над другом. Да би се оваква настава могла извести, потребно је да се и чл. 61. закона о средњим школама потпуно укине. Свештена лица тешко би могла ову наставу извести, с тога што су у питањима вере строго потчињена цркви којој припадају. Црквене власти би на тај начин могле инволвирати нежељене конфликте са државном влапгћу, које би данас по сваку цену требало избећи. Најзад, свештена лица припадају парохији. Ту је њино широко поље рада, и ту их треба оставити. IV Досадашњи програм науке хришћанске био је прописан за наше раиије уске прилике, када су нам готово сви ученици били вере пра-