Просветни гласник

32

Проскетни Гласник

III. Г. г. Миливоје Синић и Љуб. Протић усмепо реФеришу о квалиФикацијама кандидата за наставничка места у средњој шкоди. Саслушавши, Савет је мишљења: да немају квалимкација: Влада Маржик (за прнвременог учитеља вештнна); Даница Јањићева и Мплнца Радојичићева (за привремене учитељице женског рада); Клара ДоринГравје, за прпвремену нредметну учитељицу, но може бити сталпа учитељица основне школе; да Бранислава Стевановићева пма квалмикација за хонорарну наставницу; и да Олга Куперјанова покаже има ли испит зрелости, и колико је трајао университетски женски курс који је свршила у Петрограду ; за Јелену Крстићеву, Савет остаје при ранијој одлуци: да нема квалпФикацпја за привремену учитељицу вештина — женског рада. IV. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете с иредставком Министарства Војног и Морнарице: кога је ранга школакоју је свршио регрут Еуген Секлер, да би му се могао одредити рок службе у кадру. Савет јемишљења: да је та школа у рангу средње стручне школе, и да, по сазнању, ученици те школе имају новластицу на скраћени рок. V. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете од 17 септембра ове године СНБр. 12402, с молбом г. Војислава Петровића, секретара Министарства Просвете, да се његове књиге Грамашпка Немачког Језика и Грамашнка Ишалпјанског Језика , обе по методу ГаслејОто-Сауер, препоруче као школски уџбеници. Савет је мишљења: да се ове књиге могу препоручити као уџбеници приватног издања у средњим и стручним школама. VI. Прочитано је писмо Г. Министра Просвете од 16 августа ове године СНБр. 9833, с молбом суда и грађана вароши Аесковца: да се Лесковачка Реалка претворп у гимназију. Савет је мишљења: да молбу не треба уважити. VII. Читају се реверати г. г. Илије Лалевића и Д-р Веселина Чајкановића, о књигама г. Владимира Периновића: Избор пз римскнх класпка. Ретерат г. Д-р Веселина Чајкановића гласи: 0 књизи „Избор из римскнх класика. за гимназије и реалне гимназије" (I део, Проза; II део, Поезија, Сарајево., 1919 год.) од г. Владимира Периновића, част ми је поднети следећи реларат: У књизи су, изузев К. Непота, обухваћени свн римски писци који се по нашим школама читају (Цезар, Ливијо, Салустије, Цицерон, Овидије, Виргилије, Федар). Осим њих, г. Периновнћ је узео и писцб који школским програмом нису обухваћени, али који се ипак могу читати на часовима и као приватна лектира, и употребити за домаће и школске задатке. Такви су писци: Плиније млађи, Тацит, Катул, Тибул, Проперцпје, Марцијал, Хорације и другп. Корнелије Непот, који се код нас обично употребљавао као дектира за почетнике, замењен је сада другим лаким нисцима, као што су Еутропије, Велеј Патеркул и други. Из споменутих писаца узети су чланци који су интересантни по свом стилу иди по садржини. Чланци су узети из разних читанака и антологија за шкоде, и избор је, може се рећи, добар. Текстова има довољно, тако да наставник по својој вољи може правити ужи избор. Штампарске погрешке, у колико их има, поправљене су на крају књиге. Према овоме мишљења сам да се читанка г. Периновића може арепоручншн за шкодски уџбеник. Рељерат г. Илије Ладевића гласи: Избор лектире из латинске прозе и иоезије, с врло кратким биограмјама дотичних писаца (десеторице њих) и с врло кратким коментарима, имамо у књизи Лашичскн пнсцн од II. Вудића (Београд 1913). Та књига, и да латински језик иије сведен на минимум (по 3 часа недељно, и то само у четнри впша разреда), даје и сувише штива за све више разреде, и то у толико више што се у ночетној години, односно у У разреду, због изучавања облика, мора употребљавати нарочита читанка. При свем том, и Периновићеве књиге могу корисно нослужити, јер садрже добар избор и из нрозе (I књига) и из поезије (II књига). Добро је у овим књигама и то што јо у почетку прозе изложена кратка историја римске поезије, јер кратке биографске слике сажо оних писаца који су у »њизи, без икакве међусобне везе, не дају скоро никакве користи. Напротив, ошпта слика ис.торије, дајући могућност везе и уиоређиваља, боље представља и сваког иојединог иисца, и даје нотнуну представу о целини..