Просветни гласник

Кроз Стране Листове

381

дерних језика морају сами да сносе трошкове око борављења у иностранству. Он инсистира на умору, напрегнутости и трошењу који су потребни да би се добро радило на часовима живих језика и о којима одговорне администрације воде мало рачуна, на обиму — бар двапут већем, могло би се рећи, од обичнога — опште културе који се тражи од професора модерних језика, и према томе, на поштовању на које он има права. Школа рада У Америци, „Биро за развиће пољопривреде" води страховиту пропаганду у корист пољопривредне наставе у сеоским школама. „Педагошка смотра" (Кеуие рес1а§о§Јдие), у једном од својих последњих бројева, аналише једну од многобројних, и пуних важних новина, брошура којима се та пропаганда врши. Светски рат — каже се, у главном, ту — научио нас је да су идеје и теорије без вредности док нису преображене у радњу, у резултате, у радове за човечанство. Речи су само звуци, симболи идеја. Не може се орати њива, градити кућа или уплетати уже речима. Опај који чита, и не твори никад, Јесте као онај који оре и не сеје нпкад. Шта би радило дете које би пало у воду баш у тренутку пошто би изговорило лекцију о пливању научену из књиге? Да би знало разлику између вештине пливања према књизи и стварне вештине, оно треба да иде у воду и да плива. Кад се нађемо пред потребама живота, не питају нас колико смо књига прочитали или научили, већ шта можемо да урадимо и како можемо то да урадимо. Књиге су алатке које имају да нам помогну да радимо стварно. Оне су средство ради циља, али не сам циљ. Циљ васпитања је да оспособи ученика да испуни дужности које ће му наметнути живот ; он треба дакле да се свикне да позна и да искористи предмете око себе. Неки ће приметити да школа није место где има да се рукује чекићем, клинцима и дрводељским алаткама; да дете иде у школу да научи читати, писати и рачунати. Доиста, то је тачно; али најбољи начин научити рачунати јесте израчунавати дименсије и мере да би се направили, на пример, тестерашки ногари, сандук за алатке или други корисни предмети. Свет се мења свакога дана. Наши дедови жели су српом и млатили жито млатилом. Данас, једна модерна машина за жњевење пожње на дан колико двадесет људи. Нове методе су преобразиле читав свет. Нове идеје продиру у