Просветни гласник

380

Просветни Гласник

народа на економском терену идућих година". Али он дшсли да нема потпуне културе без темељног познавања латинскога, да је латински потребан „за стварање једне многобројне интелектуалне елите, која ће бити кадра да шири све више људске хоризонте", да је чак он „најбољи противотров германске мисли у оном што она има рђавога", и да због тога треба да га зна сваки човек који је одређен да игра улогу васпитача. Корист од учења модерних језика Под насловом „Настава модерних језика", Г. К. Ф. Вард, професор Университета у Јови, проучава у америчкој „Васпитној Смотри" (Ес1иса!шпа1 Кеујеш) рапорт једне комисије коју је именовао први енглески министар Лојд Џорџ са задатком да организује анкету о месту модерних језика у велико-британском васпитном систему. Тај рапорт, који је објављен 1918, наишао је на једнодушно одобравање професора модерних језика на британским университетима. Ево каква је корист од учења страних језика, према томе како је резимисана у разним главама тога рапорта. Трговачка вреднош. — „У великом делу наше трговине с иностранством, познавање страних језика, предела и народности биће од непосредне и обилне користи." Модерне сшудије и оашша кулшура. — „Ниједна земља не може себи допустити да рачуна једино на своју личну снагу у култури. Читав цивилизовани свет је заједничка фабрика знања. Ни у једној грани духа специалист не може пренебрегнути рад страног истраживача. И зато треба темељно предавати и учити најпре само један модеран језик; учење другога постаје тада релативно лако." (Комисија нарочито инсистира на том начелу.) Социална вредносш. — „Демократски режим тражи образован народ. Међутим, и масе, и управљајуће класе, показивале су исто незнање јавне опасности." „Незнање духовног стања и тежњи немачког народа није можда било узрок рата, али оно је сигурно — продужује рапорт — спречавало потребне припреме и сметало нашим напорима кадје рат почет, и сада не престаје да замрачује наше одлуке у миру. Слично непознавање Француске, још веће непознавање Италије, неизмерно непознавање Русије сметали су ефикасном вођењу рата и сметаће свакој пријатељски сарадничкој акцији после рата. Разрушење предубеђења и незнања, то је највиши циљ модерних студија. И тада оне неће бити само прост извор добити, средство да се увећају знања, оруђе културе: оне су једна национална нужност." Релашивна вредносш разних језика. — „Француски је далеко најважнији језик у историји модерне цивилизације." Рапорт затим излаже колико је неправедно што професори мо-