Просветни гласник

382

Просветни Гласник

школе. Данас се мисјш да има више наставе и културе у проучавању једног корена од цвекле но у проучавању једног латинског корена. Свака сеоска школа имаће ускоро своју збирку алатки као што има своје књиге, своје карте и глобове; учитељ ће изводити ђаке ван школе да их научи директно како се раде ствари, не само пољопривредни радови, већ све што се односи на живот и тиче се благостања човечанства. Свака школа имаће, уз разреде, локал који ће служити као радионица где ће ученици сами правити сваковрсне корисне предмете, као што ће девојчице научити кување, консервирање и шивење. Кроз неколико година, нама ће изгледати чудни многи принципи који су сад примењени у школи. Зашто, на пример, деца морају, у својој периоди највеће активности, кад су праве динамо-машине од нерава, мишића и снаге, да се држе непомична на својим седиштима шест сати на дан? Један сат предавања замори и већину одраслих особа; како се може захтевати од деце шест сати мирноће? Данашњи систем се мења брзо из дана у дан; ручни рад и домаћа знања већ су заведени у много школа. Настава природних наука у основној школи Извод из једног чланка Г. Ж. Дерома, објављеног у „Педагошкој смотри" (Кеуие ресЈа^о^ие) под горњим насловом: У току рата, наши непријатељи ставили су науку у службу зла, и ми смо морали да пођемо за њима на том терену. Откако је настао мир, ми имамо да издржимо исту борбу: с гледишта народне одбране, као и с гледишта економске одбране, будућност припада народима који ће умети најбоље да продру у науку, да је потчине и да извуку из не директне материалне користи. У том погледу, шта је урадила досад основна школа? Анкета која је извршена у целој Француској приликом педагошких конференција 1919 утврдила је да добијени резултати не одговарају свуда доброј вољи учитеља. Узрок слабости која је констатована у већини округа изгледа да се најбоље може приписати употреби рђаве методе: „лекције ствари" дају се без ствари; експерименталне науке предају се без и најмањега експеримента; с ботаником се поступа као с граматиком. Дешава се чак да лекција не испада конкретнија и кад се имају ствари под руком; предмет о коме се говори показује се из далека; лекција је само привидно основана на опсервацији. А ипак, око нас, све је предмет за опсервацију и експерименат, и лако је задивити децу малим, и учинити да најбољи часови преко недеље буду часови предавања наука, ако наставник остане прост, жив, убеђен иред ученицима. До душе, те часове није лако држати, и многи наставници нису