Просветни гласник

Наше Школско Питање

19

радника насвима пољима културе и да убрза културни и економски наш развитак. При изградњи наше младе државе, која се ствара за векове, треба издашно да помогне наша школа, организирана у синтези старих и нових вредности, 1 ) здраве традиције идеалистичког васпитања и реалистичког погледа на целокупност нашега живота. Материјална култура је продукат духа, и цео културни развитак управо је духовни развитак. Познати природњак М. Уегшогп налази да је највиша и највреднија културна течевина у усавршењу мишљења, а усавршавање је мишљења у његову прилагођавању према стварности; то се прилагођавање врши селекцијом мисли. Теорија сазнања показује нам најбоље како се дух људски мучно бори да објасни свој одношај према материјалном свету; у том проблему је и све тежиште проблема о васпитању, о правцу којим треба водити дух целога народа. Селекција мисли не значи (по Уепуогп-у) асоцијативно спајање неких специјалних представа, него, у најширем смислу, развијање духовних вредности. Што је највредније у развитку људске мисли, то је апстракција појмовних символа из суме искуства, који онда даље раде и подстичу нове мисли. Најсавршенија дела модерне технике представљају културне вредности само тим што изражавају једну непрегледну суму најингениознијих мисли. Са мишићним радом ставља он напоредо мисли (као и машине и напредне културе земљишта), називајући их актуалним, живим културним вредностима, јер оне рађају даљим вредностима. Нанш данашњи појмови имају састојака који су апстрахирани у различита времена људскога духовног развитка. Они се преносе од једне генерације на другу, али свака генерација има дужност да их огледа на своме новом искуству, да лажне елементе одбаци, а тачне да даље негује и усавршава. Тако је и са множином моралних појмова које сада имамо и по којима се управљамо у своме делању: сви су народи и сва времена на том радили. Томе би требало само још толико додати да сви народи и сва времена нису на том радили иодједнако. 0 континуитету људске мисли и моралног културног наслеђа није потребно речи трошити. Јасно је по свему да се васпитање мора наслонити на образовање којему даје главну садржину развитак људске мисли до данас, и на онај респект који се рађа на посматрању њезина одношаја према раду, утрошеном на духовну и материјалну културу; с друге стране мора оно имати корен у животу и приликама нашим

Ј Ј У одличној расправи _Нова Школа", у 2. свесци овога листа, тачно се између осталога каже: како под небом нема ствари новнх оснм у синтези, комбиновању, глачању, уганчавању, нијансирању онога „гато је већ било", ит.д. (стр. 80.), а В. II. Вахтеровт, („ Осеговм Новои Педагогики" > пише: „Нова педагогика... узима све што је од вредности и у грчком васпитању, и у хуманизму, и у реалнзму, и у слободном васпитању, и у ирактичном, и у утилитарном". Г