Просветни гласник

Друштва и Установе

57

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

Заједнииа родитеља и наставника. — Права и корисна реформа наших средњих школа неће се никада моћи мзвести ако се остане само на тражењу измене програма и метода. Пре свега потребно је изменити схватање о школи и дух саме наставе. Али да би се у томе правцу могао развити користан рад, потребно је разумети да школски задатак није сасвим други и супротан задатку који при васпитању лежи на породици. Успеха не може бити све дотле док ученици осећају школу као једну туђу и бирократску средину, и догод виде да напор наставника с једне и напор родитеља с друге стране, иду засебним а често и супротним путевима. Између школе и куће, несумњиво, постоје разлике и у вођењу рачуна о понашању и васпитању деце, и у поступању према њима, у васпитним принципима уопште. Међутим, у ствари, између задатка породице и школе нема разлике, и према томе, међу њима мора постојати врло тесна веза. Као у сваком послу, тако и при васпитавању деце не могу се употребљавати две врсте метода оличене у две средине. Правилно васпитавање изискује упрошћавање односа; ученик треба да осети једну истину која има две стране: да школа наставља задатак породице и да породица прихвата л потпомаже ту сарадњу. Та сарадња, интимно, искрено схваћена и негована, може донети неоцењивих користи. Истина је да је обично наша школа једна бирократска установа. Али једино сарадњом родитеља и наставника у њу ће се моћи увући нови дух, и наставници ће гледати у ученицима жива бића, која треба развити и формирати у моралном смислу, — онако како родитељи гледају на своју децу; с друге стране, многи родитељи ће се моћи користити оним методима васпитним које треба завести у школе, а нарочито примедбама и опажањима наставника о деци. С обзиром на детиње васпитање, дом и школа имају бити једна установа. Тако једино моћи ће се ставити васпитање на једну солидну основу, на субјективно цењење, на поштовање самога себе; тако једино школа ће моћи омилети ученицима; тако једино ученицима ће се моћи дати друга корисна занимања која ће допуњавати рад у школи и уиосити праве пријатности у свежу и осетљиву дечју душу. Полазећи од ових основних принципа за васпитање, на иницијативу г. г. директора, основана је Заједнииа родитеља и наставника двеју наших средњих школа: Друге београдске мушке гимназије и београдске реалке. Ова заједница постоји, под председништвом директора Друге београдске гимназије, г. Мирка Поповића, већ више од осам месеци. За ово релативно кратко време, ова заједница дала је врло лепих резултата, и то нарочито у два правца. Пре свега, родитељи су обавештавани о свему што се тиче ученика, нарочито чистоте одела, руку, задоцњавања, и тако даље. Ускоро је констатовано да су ученици почели обраћати све већу пажњу на своју спољашност, и да су престали задоцњавати на прве часове. Поред овога, ученици у неколико другим очима гледају на ижолу, и имају све питомије понашање, нарочито према наставницима,