Просветни гласник

Белешке

6!

чланова: 66 представљају основне школе, 22 више школе, 6 државне и 6 приватне школе. Задатак је ових родитељских већа да решавају о месним школским питањима, на пример овим: оснивање нове школе, преображај школе једног извесног рода у школу другог рода (средње школе у техничку школу, итд.), набављање на време и у довољној количини угља за грејање школа, утврђивање школарине, увођење нових књига у све школе једног места, организација факултативних течаја у извесним гранама, и т. д. Ако треба подвојено решавати о извесним питањима која се тичу специално средњих или техничких школа, родитељи заинтересоване деце могу се састати засебно. Немачка школска година. — Школска година почиње у немачким основним школама о Ускрсу; упис се врши наново и у октобру, али је тај јесењи упис мање важан но пролетњи. Ученик који је почео школу о Ускрсу остаје одвојен, за све време школовања, од ученика који је ступио у школу о Св. Арханђелу Михаилу, и чија ће се школска година и завршити о Св. Арханђелу Михаилу. Сваке седмице, школе не раде недељом, средом после подне и суботом после подне. Распусти су распоређени по групама. За школску годину 1920-21, распуст у основним школамау Берлину овако је утврђен : полазак у школу 15 априла 1920, после ускршњег распуста; распуст за Духове, од 21 до 28 маја; летњи распуст, од 2 јула до 10 августа; јесењи распуст (који се популарно зове „кромпирским" распустом), од 1 до 12 октобра; божићни распуст, од 22 децембра до 4 јануара; ускршњи распуст, од 23 марта до 7 априла. Америчке учитељске школе. — У Е1ешеп1агу 8сћоо1 Јоигпа1-у, свескама за јануар и фебруар 1920, овако су изложени принципи учитељског спремања у америчким учитељским школама. Општа спрема почива на овим начелима: Учитељ треба да има солидна научна знања о свима наукама које ће имати да предаје; он треба да зна сва главна факта која се тичу духовне радљивости детета, законе његова рашћења и његова развића; он треба да зна најбоље садање методе, и да буде, најзад, довољно ориентиран у области организације и администрације једне школе. Професионалан течај почива на овим начелима: Тачно одређена настава васпитних теорија и метода; теоријска настава тесно спојена са лраксом; један једини течај из теорије наставе, пре него ли велики број методолошких течајева; целу теоријску наставу даје какав наставник који је искусан практичар, у самом разреду у коме предаје теорију наставе. Што се тиче практичних вежбања, она треба да почну што је могуће пре, било индивидуално, било у малим групама учитељских приправника, и, за све време трајања школе, да се одмењују с посматрањем угледне наставе; тим практичним вежбањима руководи се из близа, и зато сваки инструктор може имати под собом највише осам ученика. Васиишна улога кинемашографа.^Ш рСваког дана чују се жестоки, и оправдани, напади на рђава дејства кинематографа. Али често има и противних гласова. Тако, Д. В. Грифит, најбољи амерички удешавач