Просветни гласник

62

Просветни Гласник

кинематографских филмова, верује у цивилизаторску улогу кинематографа и предлаже да Лига Народа прогласи кинематограф за опште корисно предузеће. Грифит брани своју тезу двама разлозима: 1) Кинематограф би служио као свеза између разних удружених земаља, показујући лепоту предела, индустријско и уметничко развиће код једних и код других; 2) Својом распрострањеношћу, — ако се примени на њ строга контрола, — кинематограф би постао најбоља васпитна метода и једина кадра да поправи интернационално морални ниво народа. Али који су писци филмова који на то мисле? Немачки студенти. — 1820, немачки студенти уливали су страх полицији, и она их је немилосрдно гонила; 1920, академска омладина је одан и цењен помоћник полиције. — Откуд та разлика? пита се један немачки лист. Између 1813 и 1848, то јест у доба кад се немачка буржоазија трудила да игра политичку улогу, омладина, и нарочито университетска омладина, постала је била бранич либералних идеја и чинила, у неку руку, „јуришну трупу" либерализма. После 1848, немачка буржоазија предала је сву политичку амбицију у руке Пруске и јункера; она је имала само једну бригу: обогатити се; она је, дакле, постала капиталистичком. Јункери су удесили Немачку према свом бирократском и војничком идеалу. Студенти су се преобразили у кандидате за државне чиновнике, заборавили су своје славне традиције; пруски поручник постао је њиховим идолом. Кад је плануо рат, они су с одушевљењем обукли „краљевску униформу" и проживели су дане божанског заноса. После мира, они су се нашли у једном свету огорченом, привидно непријатељски расположеном спрам милитаризма и његових привилегија; сасвим природно, они су се бацили у наручја реакције и ставили јој се у службу. Они су сада њен најчврпгћи ослонац. Они поздрављају клицањем своје професоре који им проповедају национализам и пангерманизам, и звижде либералима; они листом долазе под заставе Капа и Литвица. То је, каже тај немачки лист, једно рђаво духовно стање, врло опасно за морално здравље народа, и он жели да студенти боље схвате своју праву дужност и интерес Немачке..

БИБЛИОГРАФИЈА

Књиге и часописи послати Уредништву: Д-р Војислав М. Јовановић и Милош Ивковић, Сриска чшаанка за четврти разред средњих школа. Треће издање. — Београд, издавачка књижарница Геце Кона, 1920. С. 272, картонирано, цена 14 дин. (Ова књига одобрена је као уџбеник одлуком Главног Просветног Савета и одлуком Министра Просвете).