Просветни гласник

Уметност у Србији

85

Позоришне представе су биле нешто сасвим друго. Оне нису биле ни туђе ни мађијске. Нису их изводили људи из бела света, већ познати домородци, који нису имали ничега тајанственог и волшебног. Због тога су у низу толиких других тадашњих тековина сматране као још једна нова тековина, као нешто своје. Примитивне, без великих заплета и без високе уметности, а ипак романтичне, оне су гОдиле младој, гогово дечјој души тадашњих Србијанаца. Догађаји из живота, одевени у просто књижевно рухо, изгледали су инструктивни и наравоучителни. Историјски догађаји, којима је била толико пуна њихова традиција и скорашња прошлост, играни у богатом војводском оделу са калпацииа, накитима и оружјем, изгледали су као оживотворене јуначке песме. Свему томе треба додати још и омиљену банду и певање, па је лако замислити ефекат од крагујевачког театра. Представе су даване само кад је Кнез Милош био у Крагујевцу, иначе их није било. Тако их није било у децембру 1834 и у јануару 1835, док је он био у Пожаревцу.') Исто их тако није било читаве друге половине 1835 и почетком 1836 године, док се бавио на путу за Цариград. -) Књажески театар је трајао до септембра 1836 године, када је затворен. Вујић је и даље остао у Србији, уживао Кнежеву наклоност и примао исту плату, само се на признаницама није више потписивао „књажеско-србског театра директор", већ просто „списатељ". 3 ) Шта је био узрок те је театар престао, не види се из података. После овога у Србији није било позоришта све до краја владе Кнеза Милоша. ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋ

ЕРНЕСТ ДЕНИ 4 ) Са овога места, ових дана, требало је да професор Дени одржи четири своја предавања српској академској омладини. На путу за нашу земљу, у Прагу, који је толико волео, у којем је провео године младићскога живота и рада, он се опасно разболео, тако да се морао вратити у Париз. Тешка болест га је оборила, операција му није помогла, и тако је нестало професора Дениа. И данас, место да вам он да представу о снажним и великим људима XIX века, неколико својих славних портрета, са познатом својом '.) М. Петровић I, 799. 2 ) Ђ. Мадетић, 5. 3 ) М. Петровић I, 800. 4 ) Говор држан 6 Фебруара у дворапп Универсптета у спомен Ернесту Депп-у.