Просветни гласник

88

Иросветни Гласник

„Овим, вели Дени, ја нисам хтео да осудим различне министре... који су управљали нашим пословима." Али небрижљивост демократије повлађивала је методима личних режима, тајних уговора, закулисних интрига и шапатних разговора, који су нам остали од прошлости. Међутим, свако право ствара и дужности. Народ мора разумети и моћи решавати оне проблеме који нам намећу тешке жртве и које он, као суверена власт, мора решавати. Зато треба дати народу обавештења и средства за обавештавање. Народно образовање треба да попуне његови синови. То је било нарочито потребно почетком светскога рата, када су се појавили толики изукрштани интереси. Обавестити француски народ о правом стању ствари, о његовим домаћим приликама, о том шта је претерано у различним захтевима, шта је неправично у њима — каква огромна заслуга пред будућношћу своје земље и оном непосредном улогом коју је она имала у светским догађајима. Тај задатак узео је на себе Дени о питањима која је дубоко разумевао. Он је сматрао да је у сваком посебном случају то чинио прво као пријатељ свога народа и своје земље. Он се ставио између парламента и владе, с једне стране, и француског народа с друге, подстичући и једне и друге да иду правим путем и оптужујући парламенат и владу народу, када му се чинило да се у решавању питања није ишло како треба, било из опортунизма, било са других разлога које његова права, правична и дубоко морална природа није могла одобрити. Зато је он имао за време целога рата да се бори са француском цензуром, која му је немилосрдно десетковала чланке и расправе, али која му није могла одузети ни снагу ни смелост да поново изађе са својим протестима, својом аргументацијом и својим погледима, ма у којој форми то било: на јавном скупу, пред француским парламентарцима, у Паризу или у Провинцији. Остављајући сва остала питања којима је Дени посвећивао своју пажњу, задржавамо се нарочито на словенским питањима којима је испуњен највећи део научнога и публицистичког рада његова: то је питање чехо-словачко и питање наше, питање ослобођења и уједињења нашег народа. А колико је Дени био за њих оквалификован, колико их је добро познавао, види се по томе што је у њихову проучавању или у питањима са њима у вези провео цео свој живот, испуњен енергичним радом. * Рођен у Ниму 1849 године, Дени је 1867 ушао у Есо1е Иогша1е 8ирепеиге, школу која даје стручно образовање и из које је изашао највећи број професора француских университета. Свршивши државне испите 1871 године, он одлази у Праг где остаје од 1872—1875 год. Тада, у првој младости својој, Дени је одредио свој научни интерес у правцу словенских народа, који целога века није мењао, и ако га је увек, када