Просветни гласник

Ернест Дени

89

је требало, ширио и удубљавао. Прва његова велика дела посвећена су чешкој прошлости, Јану Хусу (велика дисертација, 1878), постанку јединства Чешке Браће (1885), Ђорђу Пођебраду, чувеноме хуситском краљу (1887), крају самосталности чешке (1890, у две књиге), времену апсолутизма у Чешкој и чешког препорођаја, једном речју целој средњој и новој историји чешког народа. Ко не зна велики значај у развитку чешког народа епохе од појаве Хуса до пропасти свих покрета који су за Хусом дошли и којима се завршила у битци на Белој Гори и самосталност чешкога народа (1620)? Покрет Хусов није био само верског карактера, да се Христова црква врати на учење Христово и ослободи од свега другога што је католиштво унело у њу, са својом хијерархијом и силним злоупотребама; он је био толико исто и националног и социалног карактера. Зар први успех Хусов није био у томе да Чеси добију већину гласована Университету у Прагу, основаном 1348 године за време сјајне владавине Карла IV? Университет је био центар покрета, и како је до почетка XV в. он имао интернационални карактер, Чеси су имали у њему један глас, а странци (на првом месту Немци) три гласа. Ту је пропорцију Хус стигао, пре свога доласка на концил у Костанцу, да измени у чешку корист. Тако је университет у Прагу, који је био расадник нових учења, и који је представљао у то време и јавно мишљење и неку врсту парламента, прешао потпуно у чешке руке. Истина, велики број странаца је отишао из њега, јер је Прашки Университет у то време бројао око 10.000 студената, и по својим правима и уређењу био изједначен са чувеним университетима у Паризу и Болоњи; тај одлазак странаца подстакао је образовање нових университета, као на пр. университета у Лајпцигу, али тиме су чешки професори и проповедници постали господари корпорације која је давала правац идејним политичким покретима тога времена у Чешкој. Паралелно са тим ишло је и дизање народног језика. Хус је не само реформатојз цркве, већ и реформатор народне ортографије. Покрет Хусиста био је и социалне природе, јер се њиме ишло на то да се велики део земље, трећина, или у најмању руку, четвртина, притиснут црквом, од ње ослободи и преда народу. Овај покрет чешки, који је добио велики импулс спаљивањем Јана Хуса 16 јула 1415 год., по осуди концила у Констанци, куда је Хус дошао да брани своје учење, пошто му је слобода била загарантована, развио се у велики покрет присталица његових, познатих под именом каликстинаца (Пражана или утраквиста) и радикалних табораца, и добио је европски карактер. Два крсташка рата, предузета под подстицајем тадашњих папа, пропала су у борби са Хуситима, који су постали својим налетима страх и трепет великог дела Европе. Њихове вође Жишка и Прокоп задавали су страх туђинским војскама, аЂорђе Пођебрад је имао да заштити стечена права њихова од римских папа, који су гледали да