Просветни гласник

90

Просветни Гласник

изиграју и пониште Сотрас1а1а које је Базелски концил утврдио са чешким представницима умеренијег крила, које је у борби са радикалним крилом остало победилац. Око 40-тих и 50-тих година XV в., и умереније крило Хусита се губи у „Општини Чешке Браће", која је сачувала хуситску традицију до реформације, почетком XVI века, и потпомогнута њоме, довела покрет Хусов до почетка XVII века, када су његови тадашњи представници, побеђени на Белој Гори 1620 год. од Фердинанда II, имали да буду сатрвени и уништени. Аустриска реакција, уништивши самосталност Чешке, сатрла је мачем, мучењима, протеривањем и пљачкањем све што је пришло напредноме хуситском покрету. 1627 Чешка је постала дефинитивно аустриска провинција, и исте се године из њених граница морало иселити 30—40.000 породица, са најславнијим и најистакнутијим људима. Међу осталим тада се морао експатрирати и Ј. Амос Коменски, славни педагог чешки. Авантуристе из белога света, из Шпанске, Нидерландске и Италије, они који су се међу чиновницима Аустрије прославили у рушењу хуситских цркава, вешању и убијању становништва, и чија су- се имена до данас сачувала међу именима аустриске аристократије, добили су огромна имања конфискована од становништва, а црква католичка стоструко се наплатила за хуситске поступке. Средњи век, са свима својим мрачним средствима, наново се зацарио, и покрио је ову словенску земљу готово за два века. Тек пред крај XVIII века почиње се буђење чешкога народа, његов препорођај, који се дефинитивно завршио тек у светскоме рату. Ето та је епоха развитка чешкога народа привукла пажњу француског научника. Она је са различних тачака обрађивана и од Чеха и од страних научника. Славни Палацки, у својој Историји чешкога народа, посветио јој је неколико књига. Сам лутеран, човек који је сматрао да је то најславније време чешке прошлости, када је Чешка у једном тренутку стала на чело европских народа у борби са мрачњаштвом, Палацкије башзато није могао разрадити у свој лепоти и ширини у реакционарној Аустрији. Томек, чувени историчар вароши Прага, правоверни католик, није имао ни воље ни љубави да се зауставља на идејној страни покрета толико противног католиштву и његовим интересима. Ово славно време чешке прошлости чекало је слободу, пуну и праву, па да могадне бити представљено у пуној слици потомцима. Дени, слободан дух, сам лутеран, странац, имао је све особине да то учини. Строг и критичан у оцени људи, оштроуман и ведар у сликању прилика и догађаја који су се под њима вршили, он никада не заборавља, као историк и филозоф, да покаже сав значај великих догађаја у братскога народа. „Словени Чешке, вели он (Низз е( 1а ^иегге с!ез НиззКез, стр. 485), могли су бити потопљени инвазијом немачком : хуситски рат је задржао