Просветни гласник
Ернест Дени
91
поплаву, спасао чешки језик од кварења и заборава, укоренио је у душе тако дубоко љубав према отаџбини, да је није могла ишчупати одатле ни бура која је трајала два века. Слободан и победнички, чешки народ је доказао да има права иа свој живот, јер се ставио на чело Европе; средњи век се није хтео уклонити, и он му је нанео самртни ударац. Он је насупрот власти ставио право уверења, он је први избацио онај поклич слободе који су векови отада предавали један другоме. Тога дана он је зацело био народ цивилизације. Ако европски народи буду икада позвани пред суд историје да изнесу оно што су учинили за опште добро, више од једнога, и то не међу онима који се најмање поносе својом снагом, колебаће се пре него што одговоре: Француска ће се позвати на крсташке ратове и револуцију, Италија ће говорити о ренесансу, Шпанија о открићу Новога Света, Русија о источним варварима, побеђеним и умиреним, Енглеска о колонизовању Америке; усред конгреса Чешка ће имати права да затражи место пуно славе, и Хус ће проћи испред Лутера." Колико полета, колико снаге и колико дубоке истине у овим простим речима. Све што је написао Дени о овој великој епоси чешкога народа, пуној славе и страдања, носи овакав отпечатак. Оно диже заспале духове износећи јуначку, витешку и напредну борбу предака; оно зове на нове подвиге, на нову борбу светлости са мрачњаштвом. Ето зашто је Чесима било тешко и немогућно да свестрано изнесу дела својих предака и зашто је Дени учинио својом објективношћу, слободом, пуном слободом свога испитивања, велику услугу чешкоме народу. Зато је његово велико дело Рт с1е I'тперепЛапсе доћете, које је изашло у две књиге у Паризу 1890 год., превео Јиндржих Ванчура на чешки језик и издао у Прагу већ 1893 год. У посланици коју је чешки парламенат упутио Дени-у одмах после ослобођења, истиче се нарочито овај значај Дениевих дела врло речито и одушевљено. Дени је продужио и даље да прати судбину чешког народа; у двема опширним књигама (Ха Воћете с1ершз 1а МопГа&пе В1апсће), он је дао време победе цркве и апсолутизма аустријског у Чешкој и велики препорођај чешкога народа. Француска Академија, досуђујућипо други пут своје награде делима Дениевим, овако се одазивала — преко свога референта — о овоме делу: „Ово васкрснуће једног народа без револуције, без битака, само моралним напором и неослабном вољом, несумњиво је један од најлепших призора које нам пружа историја. Дени је осетио његову величину и умео ју је представити." Историја чешког народа одвела га је у историју Аустрије и Немачке. Три његове књиге о Немачкој (Немачка од 1789 до 1810, Париз 1896, Немачка од 1810—1850, Париз 1899, и Немачка од 1852—1871), затим његова сарадња на великој Н1$Шге §епега1е Лависа и Рамбоа, показују