Просветни гласник

92

Просветни Гласник

колико је он дубоко савладао историју целе Средње Европе, а нарочито Аустрије и Немачке. То му је давало пеобична знања за познавање словенских проблема, и може се без претеривања рећи да је ретко ко са толиком компетенцијом, са тако сређеним погледима, освештаним, пречишћеним и утврђеним радом од неколико деценија, говорио о свима словенским народима, као овај професор модерне историје у Париском Университету. За своје научне заслуге изабран је Дени 1912 год. за дописног члана Српске Краљевске Академије Наука. * Целу спрему своју и све богато своје знање, он је почетком рата ставио у службу своме народу. Он је сматрао да ће му на тај начин пајвише помоћи, ако испита прилике створене ратом, и ако одреди шта највише одговара дубоко схваћеним интересима Француске. „Мојим пријатељима Словенима, говорио је он, није непознато — и ја им то никад нисам крио — да је моја главна брига — и ја бих рекао једина — била увек величина и снага отаџбине. У данашњим приликама (ово је Дени говорио априла месеца 1917 године), таква изјава изгледа толико природна да се може сматрати као непотребна. Али далеко пре рата, ја сам увек понављао и учио да народ нема никада права да се жртвује због туђина, ма како сама ствар билаправична и племенита; његова дужност је да мисли пре свега на своју независност, на своју сигурност и на свој духовни и материјални напредак. Суревњиву и непрекидну одбрану његове индивидуалности намећу му и дужности према човечанству..." Полазећи одатле, Дени одмах у почетку рата, већ 1915 год., јасно формулише шта налажу Француској императивни захтеви самоодржања према централним силама. 1. Аиз^па сЈекпсЈа ез{. Аустрије мора нестати. Она је вековни помагач пангерманизма, она је његова предстража на Балкану, веза са Софијом, Цариградом и Малом Азијом. То мора престати. Без Аустрије Немачка није више толико опасна. Али према Немачкој је потребно и нарочито осигуравање. 2. Да се Немачка не би вратила својим амбициозним плановима који су бацили цео свет у несрећни рат, потребно је подићи на њеној јужној граници државе које ће пратити, у свом властитом интересу, сваки њен покрет у том правцу. 3. Материјала за такве државе има, у Чешкој и Југославији. Сва прошлост тих земаља, њихова љубав према култури, њихова љубав према слободи и отаџбини, њихова вредноћа и оданост савременим методама рада и принципима којим се и француски народ одушевљава, — све то показује да су оне кадре да створе правилан државни живот и да су позване да узму угледно учешће у човечанској култури. Утврдивши тако основне принципе, и са реалне тачке гледишта француских интереса и оправданости и правичности њихова остварења,