Просветни гласник

Ернест Дени

93

Дени је ишао право ка своме циљу. Све што је знао о ирошлости и садашности Чехословака и Срба, Хрвата и Словенаца, осветљавало му је пут ка томе циљу, и он је само желео да све то у што ширем обиму продре у француске масе, да би оне у тренутку решавања тешких проблема знале брзо да се оријентишу и да нађу решење. Данас, када су се ови захтеви испунили, и када изгледа свакоме да друкчије није могло бити, ови револуционарни постулати не изгледају да су особито смели. Али се треба вратити за часак у скорашњу прошлост и сетити се како је велики број и мале и велике публике, и дипломата и државника, сматрао такве захтеве као утопије, и како је данашњи председник Чехословачке републике Масарик ишао од једног до другог политичара, носећи им своје Метеп(:о и тражећи да се прену од индиферентизма који су показивали према дефинитивном и радикалном решењу питања, које је било једино право решење, и које је са њим и са нама исповедао Дени. И поред тешких прилика, Дени се ниједнога тренутка није дао поколебати. Исписавши горње захтеве са великом енергијом и бранивши их пуне две године, Дени је говорио 1917 године са меланхолијом човека који је извршио своју дужност до краја: „То је наша застава. Ако испадне из наших ослабелих руку, ми ћемо бити мирни: стара земља француска узалуд ће бити пустошена германском фуријом, они је могу колико хоће обесвећавати својим злочинима, њихово немоћно беснило неће јој одузети плодност. Бесмртна и ведра мајка родиће нове борце који ће разнети нашу мисао и оствариће је са више дара и успеха" ( 1а ШНоп {сћедие, 1917, 374). Када је утврдио, одмах у почетку рата, да егзистенција Француске захтева самосталност Чехословачке и Југославије, он је одмах извео и даљи закључак: да те земље морају бити солидне творевине. Све што је ишло на то да се оне ма у ком правцу ослабе, ишло је, по његову мишљењу, и против Француске, и Французи су, пре свих осталих, дужни да пазе да се то не деси. Ако се може рећи да је основно питање о независности Чехословачке и Југославије била његова главна брига у почетку рата, доцније, све што су се догађаји више компликовали, за њега су ницали нови задаци, да се то основно решење невештим извршењем не компромитује. Ми га, за све време рата, видимо на делу. Одмах у почетку рата чешки политичари, а међу њима на првоме месту професор Масарик, поверили су Дени-у директорство листа 1.а N<111011 Гсћедие, чији је први број изашао 1 маја 1915 год. Наравно, у поузданије руке тај велики и деликатни посао они нису могли ставити. Две пуне године водио је тај часопис Дени, док га није заменио новим предузећем, још већим по замисли, Моп&е 81ауе, у којем су обухваћени сви словенски народи, и који је излазио такође две године, 1917 и 1918. 1.а N011011 Гсћедие продужио је да издаје љубимац и ученик Дени-ев,