Просветни гласник

Службени Део

21

иостакљеи у Неготлну, овакупеао ее п био швФ груие наших ђака у Енглеекој. 15 иаја 1919 раирешен ,јс од дужпоцтл наетавппка Неготинеке гимнаапје, јер ппје добло одеуетво, а. ннјс отлтао ла дузкноет. ) октобра 1919 год. иоиово је поетављсн у Пантево. 8. Винко Лујак, суилент у Велој Цркви, 16 октобра 1914 г. био је постављен за суплента у Задру; 9 јуна 1915 позван је у војеку, где јс елужпо до 15 новембра 1918. 16 децемра 1918 г. поиово је .ластупио своје место" у Задру и остао ту до 1 а 19. кад је добио одсуетво за испит. Не могавши со вратити у Задар, постављен је у Велу Цркву. 9. Светозар Шушњар, суплепт у реалди у Вршцу од 4 ловембра 1920 г.,елужио је, иосле студија у Загребу и у Вечу, шест меседи у Хрватској, а затим од 1906—1913 у Црној Гори. 1913 постављен јо за привременог иредметног учитеља у гимпазији у Скопљу, евакуисао се и био до 1916 год. шсф груие наших ђака у Франдуској. Одмах пб ослобђеау наших крајева ступио је у елужбу у Вуковару, иа је прагаао у Вршад где је већ 16 месеца. Ова четири наставника лмају матуру и апеолуториум, алн пошто су всћ лостављени за супленте, могли би им ее положаји регулисати по чл. 1 н 1 уредбе према годлнама службе. 10. Свешозар Барајевац , проФесор вештпна у гимназлји у Вел. Бечкереку. има учптељску матуру н академију са оеам ееместара, а затим л нун проФесорски иепит, који га осиособљава за проФесора геометрије и геометриског и уметничког цртања у влшим разредима. Он је, са тдм квалиФикадијама, потиуно изједначеп у рангу и плати са проФесорима чието етручних група. Г. Барајевац је стално служио у држ.. маџареким гимиазијама, те је етварно боље био плаћен од својих другова који еу служили у српским школама (новосадској гимназији илн сомборској препарандији). Према томе њему, по мишљењу потнисаних, треба признати нраво на назив иро»есора, али он има остати на плати гимназијских учитеља са свима правима која ови имају. Он не би могао бити узеден у права средњошколских проФееора ни ио решењ\ Министарског Савета од 20 августа 1920 Бр. 10030, ио коме се имају „указом утврдити н поставити за професоре еви проФееори средњих и стручннх школа који имају проФесореки испит л пспуњавају погодбе чл. 59 Закона о сре (њим школама", јер наш закон не нризнаје ником право на проФесорски положај п плату ко није свршио на Факултету неку групу научиих нредмета. Случај са г. Лајошем Хашањем у Оенти нс може бити преседан. На против, и њега треба новим указом вратити на положај проФесора са платом и правима средтБотколских учитеља. Но потнисанп не могу да пређу Куткс преко онога што за собом повлачи овако строго тумачење закона. Ситуадијаје ова: г. Барајевад и други у његову иоложају изгубиће V платн п стеченим правима, Али то нијо свс. Он ће, стицајем нрилика, пастп у плати испод учптеља народних школа. Тај је исти случај и са свима нашим гимназиским учитељима, јер ће они завршити своју службу са 4.800 дип. са додатком од 450 дии., и неће имати нп станарину, ни стана, и нћн ће у пенсију еа 4.800 дин., док ће учитељ народних школа ићи са 5.000 динара у ненсију. Мислимо да би, овпм иоводом, требало Главни Проеветни Савет да скрене пажњу Госп. Министру на ову аномалију. 11. Љубнша Мнлутнновпћ, про [>ссор дртања у иашој гимназији у Новом Саду, у којој је од 1911 године. Има гимназиску матуру и академију и иолагао иепит додније од г. Барајевца, када се тим нсиитом више тражило, тако да јо оп и Формалио и стварно положио ироФесорски испит, и ако само из вештине. С тога мислимо да би, доследпо решењу о наставпицима учитељских и грађанских школа н о школским надзорницима, г. Милутиновића, као националног радника, требало превести па плату и положај проФесора. 12. Добрпла Снмић-Руннћева, суилент гимназије у Србобрану, има гимназиску матуру, апсолуториум и докторат Вечког университета, била је помоћница у Београду од 1910 године. па је*у току 1912, због удаје, ноднела оставку. За време рата ипје могла добити службу, јер јо.ј је муж био затворен, као велеиздајник, па је у затвору и умро. Г-ђа Симић има пре рата и своје оставке две године службе н еад је, после рата, опет у С1ужби. Потписани не налазе да сс Г-ђи Симић могу нрнзнати права која дају 1 и 4 члан Уредбе, ношто нема пет година сдужбе, али мисле да би и њој, доиуном Уредбе за наставнике који су свршили университет, али због рата ннсу могли бити постављени, требало, кад се Уредба протегне и на оетале области, такође нризнати право да ее користи одредбама чл. 1 и 4, пошто, из наведених разлога, и она за време рата пије могла бити постављена. 13. Михаило Еделењи, проФесор гимназнје у Сснтн. 1891/2 био у академији у Острогому, пошто је 1891 матурирао у Острогому. До 1896 био је у Пештн на универси. 1893 ноложио је проФесорски нспит. Служио је у Суботишту, па у Солмону, Пожуну н Деви, све као прпвремени проФесор. 1903 био је у Ђуру као помоћник, а од 1905—8 као редовни учитељ у Виетричко.ј Вањи у грађанској школи, док није догаао у СентуЛ914 као проФесор општинске гимназије. Постављен је код нас- за нроФесора са 3000 дии., јер му је призиато време проФесуре од 1911 годпне.