Просветни гласник

22

Проскетни Гласннк

Према снему, и иошто је ои иодожио проФесорски испит 1903 и био стално у служби, и.еиу треба прдзиати у године ироФесорсие службе сле то нреме од 23-111-1903, и три годинс суплентскс службе. 14. Ненад Вукпћевпћ , директор у Сенти, има пршшатих еедам година ироФесорске службе. А.ш је он. пре но што је положио проФесорски испит, служио четири годпне као суплент. Њему се, пошто поднесе доказе о положеном проФесорском испиту и премену кад га је положио, може нризпати максимално нет година суплентске службе у годииама за одређипање проФесорске плате. 14. Марга Богдањ, сад у гимназији у Суботици привремена предметна учитељица, има учитељску динлому, диплому за учитељиду грађанских школа и проФесорску диплому за учптељске школе (1910) па Леттанском научном и нолитехничком университету. Стуиила у службу 1-11-1917 као помоћна учитељица у женској држанној гнмпазијп. Пре тога бпла је хонорарна наставница, опет у Суботици. Г-ђа Марга не може бити гимназиска наставница. Пошто има навршене три године службе 1-11-1920, може бити ноетанљена за проФссора у учитељској школи. На завршетку овог извештаја, потрсбно је осврнути се на квалификације наставннка веронауке у тамошњим школама. Сви наставници вере са редовним школовањем добијали су нраво на ироФесуру кад су матурирали, свршили богословију п положили катпхетски испит. Ј !ез катихетског испита постајали су супленти. Компсија мисли да садашње наставнике треба задржати као сунленте, односно проФесоре. Новим кандидатима, који су ноложи.ш гимназиску матуру и свршоли богословију, односно теолошки Факултет, треба признати право па суплентуру и за њих прописати стручну грађу за проФесорски исиит из које би опи полагали испит, иоред општег дела проФесорског испита. Ово све може важити за оне наставнике вере који нису у исти мах и парохиски свештеници. Они пак вероучитељи који су са пуним квалпФикацијама предавали веронауку као хонорарни наставници и парохиски свештеницп и.ш други чиновници, могу се поставити такође за проФесоре, ако имају најмање три године катихетске службе, но ношто се одрекиу своје друге службе и остану само наставници. 12 јануара 1921 год. у Веограду. Мирко Поповић Миливоје Симић Јован Живојииовић Саслушавши овај реФерат, Савет је мишљења: да се извештај усвоји и у препису достави Г. Министру Просвете, но с тим да се сунленти који имају само ансолуторијум (Шћепанек, Шуваковић, Лујак и Шушњар) не могу превести на положај и плату проФесора док не положе државни испит. VIII Г. г. Протић и Соколовић усмено реФеришу о молбама учитеља основних школа за ненсију, и пенсионисаних учитеља за реактинирање. Саслушавши реФерат, Савет је мишљења: а) да треба пенсионисати: Ахмеда ШериФОвића, Лазара Вожовића, Стојанку Лазаревићку, Душана Николића, Јулијану Илићку, Славку Стојановићеву, Матилду Стипчевић и Васу Врбицу, а тако исто и Јулију Поновићеву, Јоваиа Славковића, Агицу Алагину, Марпју Рајпћ и СоФију Ристић, ако имају проппсани број година службе за пенсију; б) да Ангелини Савићевој треба одобрити једногодишње одсуство; в) да се Ивка Плауш може пенснонисатп, ако државна лекарска комисија утврди да је за службу неспособна. г) да се могу реактивирати: Даиица Чајкановић-Конинг и Милан Јевтић, а тако ие.то и Л>убица Малешевићка, ако за њу државна лекарска комисија утврди да је здрава н за службу сиособна; д) да се не могу реактивирати: Вељко Мутавцић (већином гласова)'и Глиша Сабљица; ђ) да се по молби Јелене Поповићке накнадно прибави њен службени лист, а за Марију Крстоношић извештај надлежног инспектора: како сад ради у школи, и треба лп је реактивирати; е) да Марија Гредељева-Иетровићка нема квалиФикација за сталпу учитељицу; п ж) да је за уважење година службе Вјекославу Вишковпћу надлежна закоиодавна власт.