Просветни гласник

Отварање Новнх Факултета

131

•образовање, ишли су махо.ч на духовне акаде.мије у Русији. Али после скорашњих догађаја у Русији, то није више могућно, — и, ако нисл\о хтели оставити наше богослове без могућности да дођу до вишег обра-зовања, морао се отворити домаћи богословски факултет. У ирви мах, •факултет је тај дочекан с извесним неповерењем у круговима студената, л<ао да установа богословског факултета не би одговарала чисто научном духу који је до сада владао на нашем университету. Нама се чинн ово «еповерење претерано. Ми нећемо рећи да код нас није никада долазило до сукоба између вере и науке, али држимо да можемо тврдити да ти ■сукоби нису код нас никада били онако јаки као у западним земљама. Српска православна црква није никада покушавала да заповеда држави лити да ратује с науком. Клерикализам није могао код нас ухватити корена. Из тога разлога, између људи од вере и људи од науке био је код нас могућан један тосЈик уЈуепсУ основан на узајамној трпељивости. Представници слободне мисли виђају се и код нас, али зато што наша православна црква иије, у прошлости, гонила слободну мисао бар не много — представници слободне мисли не осећају никакве горчине према њој, и ми смо ту скоро имали интересантан призор да је један од наших главних иредставника слободне мисли, професор Бранислав Петронијевић, држао предавање у једном религиозном друштву, — у Женској хришћанској заједници. Ти добри односи између научника и богослова само ће се још јаче утврдити сада када је богословски <|)акултет основан. Декан тога факултета рекао је у једном своме говору, да је отварање богословског факултета најбоља предохрана противу клерикализма, — и го је без сумње тачно. Клерикализам значи извесну опозицију према научном духу; богословски факултет, улазећн у оквир университета, доводи своје студенте у научну атмосферу, и тиме спречава да се код њих развије непријатељско расположење према науци. Ако се нанш богослови не боје да уђу у научну средину, не треба ни лш да се бојимо да их ту примимо. Ми не можемо никоме, па ни вери •за љубав, одрећи се слободе мишљења и истраживања; али, ко год је вољан да ту слободу призна и поштује, нека је добро дошао... Од три нова факултета, последњи је био отворен факултет пољопрнвредни. Доиста, мора изгледати чудновато да је у једној првенствено пољопривредној земљи као што је наша, пољопривредни факултет основан •после свих других... Његова потреба се осећала, међутим, свакога дана све јаче. Прошла су она времена када се земља обрађивала „по искуству предака", на чисто емпиријској основи. Данас је научни дух продро з-1 у те врсте људске активности, и модерно обрађнвање земље оснива се на методичној примени физичких и хемијских теорија. Наша пољопривредна производња ни по каквоћн ни по количини није онаква каква <ји .могла да буде, — и то поглавито зато што научне методе још нису преовладале у нашој пољопривреди. Пољопривредна настава је једини 9'