Просветни гласник

132

Просветни Гласник

начин да се наш народ упозна са тим методам-а. Али та настава мора бити организована потпуно. Раније се узимало да је довољно п.чати пољопривредне средње школе, — али, после се увидело да је поред њих потребан и пољопривредни факултет. Средња школа, остављена сама себи, одваја се брзо од науке, и докле наука иде непрестано даље, средња школа остаје заустављена на једном моменту научног развитка. Као год што је медицински факултет позван да руководи научно проучавање наших здравствених прилика, тако је пољопривредни факултет позван да руководи научно проучавање наших нољопривредних прилика. По речима декана пољопривредног факултета, тек на основу тога проучавања, моћи ће се предузети потребне мере за унапређење наше пољопривреде, и тако отклонити она огромна штета коју имамо нз годнне у годину због нерационалног искоришћавања природне производностц наше земље. Приликом оснивања три нова факултета једна је од главних тешкоћа била наћи потребно наставничко особље, јер баш зато што ти факултети нису раније постојали, није био однегован довољан број стручњака који би могао предавати на тим факултетгша. С друге страие, сматрали смо да треба сачувати национални карактер тим факултетима, и зато смо пазили да их не попунимо искључиво странпм стручњацима. На крају крајева били смо ипак срећни да за све нове факултете нађемо известан број стручњака у самој земљи, који нам, не само својом спремом него и својим прегаоштвом, дају јемства да ће своје факултете поставити на добру основу. На стране стручњаке обратили смо се тек у другом реду, и то само на људе признатих научних квалификација. Међу страним стручњацима морамо са нарочитом захвалношћу поменути руске професоре, који су нам били од неоцењене помоћи, јер су, поред своје велике спреме и искуства,, показали исто толико и братске љубави за наш Университет. Када се баци поглед на историјски развитак нашег Университета, који је почео у скромном облику Велике школе, одмах пада у очи да се код нас почело са факултетима правним и филозофским, а завршило са факултетима медицинским и иол>оиривредним, почело, дакле, с оним што је од мање, а завршило с оним што је од веће практичне користи. Ми смо прво гледали да добијемо адвокате, судије и професоре, па онда лекаре и агрономе. Из тога разлога и стара Велика школа и Уннверситет изгледали су прилично удаљени од практичног живота и његовнх потреба, изгледали заводи у којима се негује или чиста наука илн она знања која су потребна самој држави и њеној администрацији^ а не негују оне науке и она знања која су потребна сељачкој маси народа. После отварања нових факултета, о Университету се иеће више моћи тако говорити. јер ће се његов значај у практичном животу много непосредније осећати него раније,