Просветни гласник

Отварање Новнх Факултета

133

Алн поред те корисности која ће се с отварање.и носих факултета осегити у практинном животу, треба поменути и ону корисност која ће се осетити и у општој университетској настави. Наука је једна велика целина; све посебне науке стоје једна с другом у вези, — и нема ниједне науке која се може изучавати како треба без читавога низа по.моћних наука. Због те међусобне везе која спаја разне науке, постао је и потребан један такав завод као университет који, као што му и име казује, негује све науке упоредо. Нови факултети н стари стоје у узајамној зависности једни од других; као год што нови факултети не би били могућни без старих, који имају у многоме чему да допуне п.ихову наставу, тако су исто и старим факултетима били потребни нови да поједине њихове науке у извесним деловима детаљније обраде, или у једном новом правцу развију. Оставимо на страну медицински н иољопривредни факултет "чија је веза са природно-математичким одсеком филозофског факултета очевидна, и узмимо само богословски факултет, који на први поглед изгледа одвојен од осталих факултета и намењен студијама које са науком у правом смислу немају ниједне додирне тачке. Е лепо, у томе факултету предаваће се историја наше цркве, историја нашег црквеног језика и наше црквене књижевности, — све предмети који ће имати интереса и за студенте историјско-филолошког одсека филозофског факултета. Или узмимо један предмет општијега карактера, лсторнју Религије. И ако по изгледу чисто богословски, тај предмет од највеће је важности и за психолога и за социолога, и у опште за свакога ко се бави духовним наукама. Један непотпун университет, какав је био наш пре рата, није се могао правнлно развијати. Чак и они факултети који су на њему постоја.ш, имали су застоја у своме напредовању, јер им је недостајала сарадња факултета који још нису били отворени. Тек сада када су сви факултети отворени, може се рећи да су створени услови за успешан научни рад на нашем университету. Наш университег је страдао много у Великом рату, као и остале културне установе. У толико можемо бити већма задовољни што онда када је дошао час његове обнове, он се јавља потпунији и способнији за научни рад него што је био. СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ

ЈЕДИНСТВЕНА ШКОЛА I Питање о јединственој школи јавља се први пут у повести педаготије у захтеву Јана Амоса Коменскога (1592—1670): да се сва деца без разлике, мушко и женско, богато и сиромашно, од 6.—12. године обра-