Просветни гласник

Јединствена Школа

141

иде на море!" У беди која може свакога_задесити, мудро је имати чврст ослонац. Колики страдавају горко, јер немају тога ослонца, а колики у том страдању и живот себи одузимљу! Вера је потребна за опште образовање. Али то не значи да то треба да буде која позитивна вера, већ вера у највише биће у опште. Позитивне вере, како с правом тврди Вунт, нису за јединствену школу Већ и зато што све без разлике проповедају мржњу против иновераца, те тако потичу држављане исте државе на међусобно непријатељство, док их ова општа, људска и човечанска вера спаја и зближава. Најзад, однос између свих досадашњих школа и те нове јединствене школе веома је једноставан. Уза све разлике, наиме, што међу њима постоје, могу се досадашње школе, колико год их има, поделити у две категорије: у оне које дају неко опште образовање, веће или мање, и које образују за различите струке. Дајући право опште образовање свој деци без разлике, чини јединствена школа све школе прве врсте залишнима. Она их све упија у се и веже у један организам, одузимајући свакој од њих баш оно по чему се разликују и једна другу искључују. А за стручне школе спрема боље од сваке између њих, јер се у избору занимања осврће на урођене дечје способности, док то данашње т. зв. ниже и средње школе никако не чине. Шта је, у опште, н. пр. гимназији једној, у месту у којем и нема друге школе осим ње, стало до тога камо дете по својој природи нагиње? Она га оцењује само по том како у њој успева. А за све друге успехе његове мари толико колико и за лањски снег. Класично је у тој класичној школи издавање сведоџби њеним абитуријентима, „зрелима за полазак свеучилишних наука", дакле медицине као и филозофије, права све једно као и теологије. Толико се, ето, она осврће на урођене способности! А сад да промотримо приговоре против јединствене школе, и то у главном приговоре Ферстерове. Жалим што немам у рукама Ферстерове књиге; те приговоре изнећу по Штелцле-у (Рго/. Р. XV. Роег^ег-Мппс/геп д/з Се<?пег (1ег ЕтћеИззскик, 1919) и покушати оценити их независно од Штелцле-а, на свој начин. Штелцле набраја ових шест Ферстерових приговора: 1. Јединствена школа отима пуку (простом народу) даровите људе који би, да су остали у пуку, могли за пук много учинити. — Јасно је да, износећи тај приговор, Ферстер стоји на стајалишту непроменљиве и врсне класне разлике. То је стајалиште оних људи који мисле да све што постоји и мора да постоји, људи консервативаца. Али то је логички апсурдум: од онога што јест не сме се закључивати на оно што мора бити. И како мисли Ферстер о опште признатој еволуцији у свету, која би по овом закључку његову била немогућа, бар у тежњи да се та еволуција постигне. То је једно. Друго је, што се тиче отимања људи из