Просветни гласник

142

Просветни Гласнпк

пука да не користе пуку. И то није тако. Баш човек из пука, кад се снагом ума и срца свога попне на високо место у држави, може много урадити за пук и за поравнање разлике што лостоји између пука и т. зв. виших сталежа. А сме ли се човеку од природе способну за државну управу бранити да не развије своју снагу само зато што је из пука? Тим би се селекција урођених дарова веома сузила, и то не само на њихову штету већ и на штету човечанства. По Ферстеровој теорији, да пучанин сме бити и остати само пучанин и да се од сељачкога и радничкога детета не сме образовати човек за више науке, ми не би имали досад Франклина, Стивензона, Едисона, ни толико других људи који су потекли баш из таква сталежа. 2. Јединствена школа убија основну школу (Уо1к85сћи1е), јер јој је наставна основа тежа, затим што спрема за друге школе, постаје „РИ1пегапз1аИ" за виша звања, и јер је у деце ратара и сиромаха мањи круг мисли стечених сетилима. — Опет приговор достојан само једнога консервативца. Пре свега, наставна је основа јединствене школе тежа тек на око, јер је опширнија. Али ми смо већ рекли да преогггереКеност има главни свој разлог у предметима за које дете нема способности и воље. Дете очито воли радити. Види се го из његове тежње за игром. А као игра лак и сладак је детегу сваки рад који је у складу с његовим урођеним способностима и даје му се у време за развитак тих способности згодно. — А што јединствена школа спрема за друге школе, служи јој само на част. Камо среће кад би то радила и наша основна школа, која — како знамо — нема са стручним школама никакве везе. Па немајуђи везе с њима, нема је ни са животом. Зато и заборавља дете кад сврши ту школу честопут чак и основно знање у њој стечено, и од писмена човека постаје аналфабет. — Цсди децу за виша звања! Нека нх само цеди и нека добро пази да ниједно не оде на посао који нмје за њ, а по готово не на т. зв. „виши". Даје Ферстер демократ, он би сва занимања једнако ценно, јер не чини човека вредним занимање, већ он даје вредност занимањима и свима стварима. — И на крају да споменемо још ону четврту тврдњу: сиромашно дете са села нема онако прошпрена круга мисли као оно из града, јер — још није видело трамваја, телефона, кинематографа, и т. д. А је ли то искуством богато градско дете видело јечам, пшеницу и друге врсте жита, како ничу, расту, и како доносе плод; како се косе, жању, вршу и носе у кошеве; како се затим жито у млину меље и од њега хлебац меси ? Је ли видело и зна ли толико врста дрвећа и животиња домаћих и дивљих, и како се краве музу, и маслац мете, и сир сири, и т. д. ? Најзад, је ли видело и осетило сјај сунца и звезданога неба и с громом се разговарало? Ништа од свега тога! Па откуда онда гврдња да је круг мисли у њега већи него у онога другога? Не, он је у сељачкога детета само друкчији и — природнији, а баш зато можда и бол,и. И згодним