Просветни гласник

Јединствена Школа

143

методом даће се сеоско дете које има смисла и воље за науку, боље упутити у машинске тајне електричног трамваја него његов градски друг, јер ће се генетичким начином моћи корак по корак довести до проналаска те машине, као што је до ње дошао онај који ју је први пронашао. Многи градски деран мисли пречесто да зна сувише, и да ■зна сву направу електричкога трамваја, ако зна да се кола гибљу кад се полуга на мотору макне на једну, а стану кад се окрене на другу страну. А ко мисли да све зна, неће никада ништа научити, — јер нема тежње да нешто научи. 3. Јединствена школа не изравнава социјалне противности, већ их завишћу и сл. још и пооштрава. Ако деца сиромашка и богаташка седе једно до другога, то је само механичко, спољашње уједињење, а није право, унутрапЈње. — Овај је прпговор Ферстеров оправдан, али тек на око. Доиста, сјединити децу богатих и сиромашних родитеља у данашњим приликама не значи зближити их већ удаљити једно од другога, у једну руку обешћу а у другу завишћу. Али јели њихово сједињење у школи могуће само на овај начин како се данас ради? И другде се, его, људи данас састају из различитих материјалних средина, па се лепо сналазе, н. пр. у касарнама. Кад се војници једне демократске земље могу сви без разлике хранитп истом храном, једнако одевати и •заједно становати, зар није могуће учинити тако и са школском децом ? 4. Уздизање даровите деце из нижих класа у више противи се класној традицији. И овде се види утицај колико неодољиве толико и неоправдане консервативности, те не вреди трошити речи једне да се докаже та неоправданост. 5. Јединствена школа је у противуречју с удубљеном психологијом, јер не пази на средину у којој је дете узрасло. Овај би се приговор могао још и уважити, кад не би било основнога правила педагогијскодидактичкога, да се пре синтезе нове грађе мора употребити анализа старе. А где ће се та анализа дати и моћи боље извршити него у јединственој школи, у којој су сабрана деца из свакојаке средине: са села и из града, из мале колибице и велелепне палаче, пред којом се неће моћи ништа напоменути ни из једне средине, а да се неће махом јавити неко дете које је то видело, па то и зн.а ? А може ли се у детета и на какав начин потакнути већа жеља за сазнањем него кад види како друга деца то већ знаду, па неће бити тешко ни њему да то научи ? По готово би, на тај начин, много научила деца једно од другога кад су сама — у игри, што је већ и Русо опазио. 6. Најмање вреди последњи Ферстеров приговор основан — на ауторигету: кад се један Штерн, Гаудиг, Буде и др. противе јединственој школи, онда она у истину нема права да постоји. — Кад би такав лриговор у опште шта вредео, онда би доста било позвати се и на самога Ферстера као противника. Јер шта су већи од њега Гаудиг,