Просветни гласник

144

Просветнп Гласвнк

Буде, па и сам Штерн ? Али» времена ауторитета су, хвала Богу, давно минула — у неповрат. Једнако су неоправдани и приговори јединственој школи што их у име противника њезиних износи А. Мајег (у Ролофљеву 1ехкоп с1ег Рас1а§о§И<, св. I., стр. 951.—952). Како је принцип јединствене школе у први мах истакнут у неколико у тежњи да се и остали типови средње школе изједначе у својим правима и дужноСтима с гимназијом, која је све до пред двадесет година заузимала доминантан положај, тиме је и настава класичких језика, која у гимназији почиње већ у 10. или 11. години, у тој јединсгвеној школи за неколико година одгођена. У том види Мајер очиту штету, будући да се латински и грчки језик неће моћи одселе тако темељито изучити као досад. — А шта је онда, ако те језике мора учити ^дете које за њих нема дара? Није ли боље изучавање њпхово оставити за касније године, да би се могло видети које ће дете моћи те предмете учити? Оно које има за њих способности моћи ће их изучити и ако касније почне, и то тим пре што га неће задржавати данашњи његови слаби другови. Никако се не треба бојати да ће јединсгвена школа битн за своје ђаке одвише лака, па да ће се тако из једне крајности (садашње преоптерећености) запасги у другу. Бнће у јединственој школи доста посла који ће ваљати свладати, зацело не мање него што га д&нас ваља свладати у тако опорим гимназијама. Али тај посао ће, како смо већ напред рекли, бити сладак и неће му се осећати тежина. Најважнији је, на око, приговор: Због лакоће ту ће школу свршавати сувише њих, и тако ће се створити чиновнички пролетаријат. Јасно је да је и овај, као и они приговори пред њим, могао потећи само против т. зв. јединствене средње школе, због које је било много борбе у Немачкој, а и наше Професорско Друштво у Србији, чини ми се, изјавило се једном приликом против ње. Али ту се не ради нипошто о јединственој средњој школи, већ о јединственој школи у посве другом значењу. А та јединствена школа била би то благодатнија што би је више ђака могло свршити; најбоља би била, наравно> кад би је с успехом свршило свако норлгално развијено дете. Штете отуда не само што не би било ни за појединца ни за друштво, већ би таква школа користила свима и свакоме, како смо већ напред изложили. Чиновнички пролетаријат се не би тиме стварао, јер би та школа развијала способности за сва звања без разлике, да би се они који немају способности за чиновничко звање лаћали израна другога посла и занимања. (СПМПЋК СЕ) Д-р ДДНЕ ТРБОЈЕВИЋ