Просветни гласник

168

Просиетни Гласник

Луксуз бесни нарочито у Оксфорду и Кембриџу, који су два велика историјска центра енглеске народне културе, два места за састанке синова племства и високе буржоазије. Трећи по реду међу великим университетима јесте лондонски, којн нарочито посећује средњи сталеж. Како је мање отмен, мање се злоупотреба увукло у њега; или у престоничкој бескрајности ове злоупотребе падају мање у очи. Најзад, остали университети су нарочито покрајинског карактера. Њихови ученици, рекрутовани на самом месту, одржавају додир са својим родитељима више него оксфордски и кембриџски. Око њих мање се врте разна искушења. Науке које се предају на овим университетима, — који су сви богате корпорације које живе од прихода своје сопствене имовине — дају младим људима општу културу која их не спрема за специјалисте једног одређеног занимања. Ово спремање за каријеру обавља се у школама у које могу ући само свршени студенти с университетском дипломом извесног степена. Право се предаје у четири завода (1пп5 о^ Сош1), који су адвокатска удружења; медицина у школама придодатим болницама; механичне и хемиске науке у специјалним заводима. Университетско образовање је дало студентима опште идеје из уметности или науке којој су се посветили. Школе и заводи допуњују пак њихово образовање, спремајући их за специјалисте. Ове фабрике за адвокате, лекаре, инжењере јесу сами своји господари, као и сви осталн просветни заводи у Енглеској. Држава признаје њихове дипломе, али се не меша у њихову унутрашњу администрацију, нити им даје професоре. Од доле до горе, било да се посматра основна школа, где народна деца уче читати, било да се посматрају ови славни университети из којих изилазе толики велики људи у политици, филозофији, лепој књижевности, било да се посмаграју ови чувени специјални заводи који су продужење самих университета, види се да је Енглеска за наставу земља слободе. Држава се у њој појављује да охрабри, да помогне, никад да прави незгоде. МЕРМЕКС (Превео с Францускога Стсван Маринковпћ)