Просветни гласник

Оцене и Прнкази

169

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Жил Пајо, Интелекшуални рад и воља. Наставак „Васпитања воље". С француског Јов. М. Јовановић. Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1920. I део, стр. 171, II део, стр. 138. „Ја сам прочитао неколико стотина критика на моје књиге, и могу рећи да, сем тројице, остали их нису ни читали", тако се жали Жил Пајо у овом свом делу. Не знам у колико он има право за друге, али ја сам врло пажљиво читао ову његову књигу, као и Васиитање воље, као и Савете, о којима сам пре рата писао у овом истом листу. И рећи ћу отворено моје мишљење о делу, без икаквог устручавања, као што то увек чиним. Први утисак који се добија читањем књиге Интелектуални рад и тља овај је: Пајо је честит педагошки радник, али није интелектуални богаташ. Он је у свој« дело Васпитање воље унео готово сву своју спрему, сав свој интелекат, све своје педагошко искуство, и дело је нашло врло повољан одзив. Видео се један трезвен дух, неослабљен традицијама, слободан у својим методама рада, искрен у мишљењима (код Француза то није чест случај), одважан у оцењивању, присебан, критичан, са немачком методичношћу а француском речитошћу. Уз то човек који је досга читао и много мислио, незастрањен, без велике фразеологије и смелих генерализација, али и без педантног цепидлачења. Он иде напред, али смотрено и пажљиво; двоји доста вешто заблуду од истине, не подаје се брзо свакој новој идеји, али се не везује лако ни за примљена мишљења и укорењена веровања... Интелектуални рад и воља много је слабије дело од Васиитања воље. Оно изгледа као нека дограда уз главну зграду, мања, неугледнија, начињена од слабог материјала, поглавито заосталог од грађења главне зграде. То се често догађа и код највећих писаца, и ја сам нешто слично запазио кад сам, у своје време, поредио Горски Вијенац са Шкепаном Малим. Пајо ме својим делима подсећа на Усуда из наше народне гатке. У делу Васаитање воље бацио је читаоцима злато помешано са, сребром, у Саветима сребро са нешто бакра, а у овој књизи бакар са мало сребра. Овај Жил Пајо према ранијем изгледа свео, оронуо и као изболовао: све су црте лица и карактера ту, али смањене, отанчале и као замагљене. Две црте ослабљавају дело Интелектуални рад и воља. Прво, његова развученост, и друго, честа понављања. Све оно што је Пајо изнео у својој књизи, дало би се много боље рећи на половини простора