Просветни гласник

12"

Јавна Говорница

179

(стр. 156 код Мајфера) г. П. је намерно одвојио од осталога текста. ја нисам хтео да преводим тај текст од речи до речи. Према томе, ова реченица у мојој књизи у целини гласи: „Међутим се Капитол одупирао седам месеца. Гали су намеравали да га једне ноћи заузму изненада, али гуске, посвећене богињи Јунони, почеше гакати, те пробуде стражу." Због чега ово није добро речено и зашто је требало превести од речи до речи ? Такви су и остали примери које наводи г. П. На пример: „Ако <бих ушао у Лаконију, ја бих разрушио ваш град", а г. П. преводи: „Ако уђем у Лаконију, разорићу.." Или: „Мостови везиваху обале река и долине" '), а г. П. преводи: „Мостови су водили преко река и провалија". Очигледно се свуда види ово: Г. П. хоће да докаже да је моја књига превод, па кад то не може, онда тврди да превод није добар. То исто вреди и за напомену његову да сам ја „појединим речима или изразима давао значење које они немају". Да би заварао траг и да ми не би дао могућности да ово побијем, он нигде не наводи страну моје књиге где се налазе цитиране речи, а то је још један доказ више нелојалнога и тенденциознога писања ове критике. Јер нико, ваљда, неће веровати да ја нисам знао шта значе речи: 1ез аШез, 1ез зије{з, ауес регзеуегапсе, ауес ја1биз1е, и т. д. Очигледно је подметање да сам изостављао места која су важнија, као: „спомен аутономнога облика владавине код Грка; лепа и језгровита карактеристика Римљана; римско схватање вере; порекло римске државне земље и још нека места". Ни једна од ових ствари није из■остављена. Ево доказа: спомен аутономног облика владавине налази се на стр. 30 моје књиге; карактеристика Римљана у Уводу (стр. 6), римско схватање вере на стр. 82; порекло римске државне земље на •стр. 79 и 80. Г. П. замера што сам унео приче о египатским божанствима, о Нимроду и Семирамиди, о Астијагу и Киру, о доласку Тарквинијевих синова у Делфе. Међутим и овде се г. П. прави глув, а добро зна да су ове приче штампане ситним словима и одређене су само за прочитавање, да би ученици добили појам о њима, пошто се те приче не уче више у нижим разредима гимназије по новом програму. • Да идемо даље. Г. П. замера што нису изложене „неке крупније лојаве из античке историје", па их и набраја. Међутим неке су од њих изложене у мојој књизи (н. пр. продирање јелинизма у римско друштво и римску државу на стр. 106, 140 и 141,) а остале и нису за ученике V разреда гимназије, већ за Университет (н. пр. преображај јеврејскога монотеизма под утицајем пророка, или проблем ропства код Грка и Рим') Реч „до.шна" употребиди су и В. Радојевић п М. Анастасијевић-у преводт „Исторпје образованости" од Сењобоса.