Просветни гласник

180

Просветни Гласник

љана). Г. П. вели даље: „Док о овим питањима од првостепеног(!) значаја нема ни спомена, дотле г. К. допуњава ову књигу безначајним појединостима, којима се ученичко знање неће много обогаткти". Пошто за ово он не наводи никаквих доказа, то би требало да преко овога пређем као преко клевете. Ако ли је г. П. мислио овде на оне допуне од спореднога значаја за које он вели да су „могле изостати", хоћу да му одговорим да није тако. Одговор који је пророчиште дало Крезу унет је да се види какви су били двосмислени одговори које је делфиско. пророчиште чешће давало. О Милтијадовој експедицији на Пар речена је у васпитном циљу, да се види због чега је био осуђен овај заслужни Јелин и како се незахвалност чешће јавља у историји. Суђење трговачких спорова у Атини штампано Је ситнијим словима само ради прочитавања, Бразидино Тратовање у ракији у вези је с атинским поразом код Амфипоља. Свађе између сицилиских вароши биле су непосредни повод сицилиском походу. Напомена о томе како је Александар Велики са својих похода слао Аристотелу животиње, биљке и минерале, показује не само универсални рад Аристотелов, већ и интересовање Александрово за науку и подсећа на Наполеонов поход у Мисир (1798—1801). Најнесрећнији је г. П. кад критикује места за која вели да су чисто моја. Он се овде размеће својим знањем, побијајући изнета факта, док то није смео чинити тамо где је мислио да су факта узета из Мајфера. И за ово је он утрошио пет месеца рада, позајмљујући на све стране књиге из којих је вадио доказе за своје тенденциозно писање. Да видимо да ли је истина да ове допуне „садрже масу погрешака". Из моје реченице да је средња држава мисирска била класнчно доба мисирске образованости, г. П. прича на дугачко о културном значају нове мисирске државе, о храму у Карнаку итд., и ако то нико не спори, а све се може наћи у свакој већој политичкој или културној Историји Старога Века. Моја реченица хоће да истакне оно доба најстарије мисирске образованости, које је у ствари класично, као што је класично доба и доба нове мисирске државе. Нигде се у мом уџбенику не тврди да су асирски краљеви владали над Вавилоном и Еламом 1500. године пре Христа. Од речи до речи стоји овако: „Око 1500. године у овим крајевима постојала је моћна асирска држава, чији владаоци владаху равницом Тигра и Ефрата, над Вавилонијом и Еламом." Значи да су владали и Вавилонијом и Еламом, али не 1500, године, када се први пут помиње асирска држава, него доцније, у току њенога живота. Још један фалсификат у критици г. П-а. Он вели да сам ја тврдио да је под разним грчким хегемонијама свака потчињена држава сачувала своје законе и своју управу, па на то надовезује своју „високоученост". Међутим, није истина да сам ја ово тврдио. Да није истина, внди се и из излагања на стр. 54 моје Историје, где се вели: „После битке код