Просветни гласник

Јавна Говорница

181

Егоспотама, Спарта је имала хегемонију у Грчкој. Атински савезници добише новога господара: атинска власт беше замењена спартанском управом... У Атини су, под заштитом спартанске посаде, управљали тридесет тирана". Замеркама о весталкама и о децемвирима г. П. хоће да покаже своје знање и да каже нешто више но што је у уџбенику. Он неће да води рачуна да је књига писана за ученике и да је у њу унето онолико колико је потребно дазнају ученици петога разреда гимназије. У осталом моји наводи имају потврде и на другом месту. Тако код Дикудреја (Шз1оЈге апаеппе, ^гес^ие е* гошаше, стр. 356) за Реју Силвију каже се: „е* 1огда §а Ш1е Кћеа бу1\аа а еп1гег с1апз 1е со11е§е засге с1ез Уез1а1е5 роиг ■^и'е11е пе ри! зе тапег". Сматрам да није ни згодно да се ученицима објашњава како су најпре била одређена петорица да израде законе, па тек после десеторица, јер се говори о децемвирима. У осталом у опширној Историји В. Дири-а (Шз1оке Котате, стр. 58) о овоме се каже ■овако: Се М роиг с1е!ги1ге се! агђ^гаЈге е! сез 1ПсегИШс1еб ^ие 1е 1пђип ТегепИПин Агза, аћапсЈоппап! 1а 1о1 а§гаЈге з' изаћ, с1етапс1а, еп 461, ^ие с 1 јх ћоттез {иззеп! поттез роиг гесћ§ег е! рићНег ип сос1е с1е 1о1з". Лукумони су били на челу етрурских државица као краљеви, а бирани су из реда моћних племићских породица, дакле, били су племићи. Није истина да римски пораз у Каудинском (г. П. вели: Каудилском) кланцу убрајам у песничке приче. Ја сам рекао: „И овде је легенда измешана с историјом, а истина је обавијена песничким причама (Жртвовање Деција Муса Старијег и Млађег, римски пораз у Каудинским кланцима)". Из чега је г. П. извео свој закључак, не могу да увидим. То се може само објаснити тиме што је он ово гледао кроз своје наочаре — извртања. Мученичку смрт Регулову помиње и Сењобос (Шз^оће с1е За сМПзаНоп апаеппе, стр. 254). Реченица: „Сиракуза се није никад подигла из ових развалина" гначи да она није никад више доспела до оне висине на којој је била до тога времена, т. ј. до пунских ратова. Обе замерке г. П.-а о Августу (назив императора и бројно стање вбјске у његово доба) неосноване су. Дири (ШзЈхпге Котате, стр. 375) вели да је после битке код ; Акције сенат дао Августу назив имиератора, ,,поп раз се зјтр1е Шге сГћоппеиг ^ие 1ез зо1с1а1з боппајеп! зиг 1е сћатр <с1е ћа!аШе аих сопзи1з уЈс1опеих, тајз се!1е сћаг§е поиуеПе зоиз ип ујеих Шге, с ]ие Сезаг ауаћ еие е! ^и! соШегаћ 1е соттапсЈетеп! зиргете <1е 1ои1ез 1ез 1огсез тПЛаћез с1е Гетрће". А на стр. 381 за војску наводи Дири: „11 ауаП 25 1е§1опз, 11 1ез гап§еа 1е 1оп§ с1ез 1гоп11егез, оп 400.000 ћоттез ћгеп! 1асе аих ћагћагез сЈапз с1ез сатрз регтапеп1з". Што се тиче провинција Горње и Доње Германије г. П. потврђује исто што сам и ја рекао, а ја нисам тврдио да су се те провинције шружале до самога Везера.