Просветни гласник

186

Просветни Гласник

љени да уђу у гимназију; и да, после осам година, сврше обични програм основне школе, јер тада сви напуштају клупе да уђу у живот. Еволуција педагогије. — Васпитни систем једне епохе је у зависности од социалног стања тога тренутка. У свакој периоди, до душе^ име педагошких претеча. Тако су, и пре светског рата, пророци давали правила новога педагошкога реда. Али, у пркос личне вредности новатора, политичка и социална еволуција доминира и објашњава еволуцију система. Ево какав је данас, према Милер-Лиеру, смисао ове еволуције: „Што се тиче организације школе: ширење наставе, диференциација наставе, напредак етатизације, напредак лаицизације. Што се тиче васпитних метода: прелазак из пасивности у активност,. из формализма у реализам, из силе у благост, из породичног режима у педагошки систем". Кинематограф у Немачкој. — 15 јуна 1920 је ступио на снагу у целој Немачкој закон који регулише кинематографске представе. Улазак у кинематограф је забрањен деци испод шест година. Сваки филм намењен јавним представама мора бити поднет једном одбору од пет чланова* који састављају: један чиновник министарства унутрашњих дела, један представник кинематографских предузећа, два наставника или члана јавне помоћи, један уметник или писац. За испитивање филмова намењених омладини, треба позвати и овлаигћене представнике саме омладине, узимајући као чланове одбора младиће или девојке од 18 до 20 година изабране од стручних удружења. Као што се види, немачки закон је врло обазрив; учитељи минхенски били су, међутим, много радикалнији: децембра месеца лањске године они су предложили просто да све кинематографе узме општина у своје руке. Васиитни кинематограф. — Француско друштво „Уметност у школи" (1^'Аг1 а Гесо1е) израдило је програм општег уметничког васпитања путем кинематографа за школе. Има, каже се ту, два одвојена делау улози кинематографа у школњ 1) Један део чисто педагошки, који тражи од кинематографа да се преобрази у директног помоћника професорова, прилагођујући се строго захтевима наставног програма, дајући коментар за усмену лекцију или њен текст. За сваки предмет, историју, географију, физичке и природне науке, он треба да образује целину, ако не потпуну од почетка, оно бар утврђену према плану ограниченом школским програмом, — исто онако као што у једној илустрованој књизи нема слика на свима странама, али, макар колики да је њихов број, оне иду правилним редом. Тај начин наставе, који ће будућност несумњиво развити, представља један дуг и трајан напор, специалне студије и знатне издатке. 2) Али друштво „Уметности у школи" има и један други програм, лакше изводљив, који се тиче образовања уиуса код детета (и, преко њега, код родитеља) и васиитање уметничког смисла. Тај програм делио би се у пет великих класа: I) Природа и живот. II) Индустрија. III) Пластичне уметности. IV) Романтични кинематограф. V) Актуалност. I) Природа и живот. а) Природа: небо, звезде, метеоролошке појаве, облаци, итд. — Земља: планина, равница, шума. — Море: обале,