Просветни гласник

Белешке

реке. — Зоне и климати: снег, леденици, тропска и умерена природа, годишња доба, итд. — б) Живот: животиње, дрво, биљка, цвет. — Животиње: 1) животиње према карактерима њихове форме; 2) животиње у акцији (покрети живота, нарави, индустрија, њихово искоришћење). — Човек: 1) типови с гледишта естетичког и живописног; 2) покрети и радње (рад, спортови); 3) обласни и страни типови у оквиру њихових пејзажа, станова, намештаја, одела, обичаја, и т. д. II) Индустрија: 1) сировине (вађење, преображај); 2) велике фабрике; 3) машина. III) Пластичне уметности: 1) узор-дела архитектуре, скулптуре и рељефне уметности (обилазити око статуе или уметничког дела. Открити постепено разне изгледе једног споменика). — 2) Цртачке уметности. 3) Декоративне уметности. Техника заната ручних уметности. Уметничке индустрије. — 4) Историјски и савремени костим. — Позориште. Пантомима, игра, естетика покрета. — 6) Популарни призори: дефиловања, литије, церемоније, игре, и т. д. IV) Романтични кинематограф. Ограничен програм. Избор би био одређен и занимљивошћу једне здраве интриге, и лепотом извођења, изузимајући: 1) полицијске анекдоте; 2) грубијанства (чак и у комичној области); 3) симпатичне злочинце; 4) компромисе са социалним моралом, 5) апологије или просто извињења крађе, пијанства, лености, безобразлука, нечистоће, и т. д.; 6) злоупотребе живописности изношењем голотиње и распасаности. — У тој серији требало би створити типове намењене специално сасвим малој деци: 1) лако разумљиве приче без текста; 2) алузије на народне песме и приповетке. V) Актуалност (у границама овог програма). Овакав кинематограф могао би се можда с правом назвати васпитним кинематографом. Школска хигиена у Грчкој. — Школска хигиена је веома напредна у Грчкој, ако је судити према званичном извештају поднетом Лиги Друштава Црвенога Крста. Ево кратког извода из тог извештаја. Школска хигиена је организована на озбиљним основама 1912, кад је донет закон Бр. 240 „о администрацији основне и средње наставе". У пркос тешких прилика и ратне периоде кроз које је земља пролазила, остварени су знатни прогреси у тој грани у току периоде 1912—1920. I) Школске зграде. До краја 1920, саграђено је 650 нових школа које одговарају свима хигиенским условима, и 1000 других постојећих зграда подешено је према принципима хигиене. Маја 1920 изгласан је закон Бр. 2442, који установљава за школску хигиену специалан буџет, што допушта наду да ће кроз петнаестак година зидање свих школа у земљи, према овим принципима, бити свршен чин. Док то не буде, закон условљује да ће се приватне куће узимати под наЈам само пошто буду преудешене према захтевима хигиене и педагогије. Израђено је десет хиљада клупа по два места (модел Ретинг), и та израда ће се продужити, да се замене клупе старога модела. II) Хигиена ученика. 1. Почели су се мењати школски програми да би се чувало здравље ученика. 2. Од пре две године статистика санитарног стања ученика води се редовно у педесет главних градова Грчке.