Просветни гласник

О Настави Математпке

237

буди скромност пред величанством и лепотом облика природних; улева поуздање у моћ у.\\а, који успева да наслути сву ту лепоту и величанственост: исправља карактер чистотом својих неумитних истина; у наукама: Познато је да се физика, механика и т. д. зову примењеном математиком; да се види колика је њена примена у јестаственици, треба се сетити само кристалографије; чак и у хемији математика је досад учинила лепих услуга. Као што се види, математичар располаже обилатим начинима и зачинима да привуче пажњу ученика на свој предмет и да ту пажњу одржи и искористи, што треба да му је стална тежња. Јер његов успех зависи не од количине знања којом он располаже, него од количине знања коју он успе да пренесе на ученике. Та способност преношења знања се тече. Некад се говорило: та§15{ег пазсШп; ово није празна реч, само је не треба узети буквално. Је ли се где год чуло или видело да је какав песник, вајар, сликар, постао од једном оно што је био? Не, он се поступно развијао, спремао, вежбао. Тако је и са педагогом. И он треба да се развија, спрема, вежба, — да се учи, те да успешно приђе послу који му се поверава, Ако његов рад не буде ваљао, он се не може исцепати и бацити у ватру као слика, ни разлупати као статуа, па почети изнова. Његове погрешке су погрешке лекара код болесничке постеље: оне се врше над живим организмом н могу да буду кобне. До скора је наставник пуштан у средњу школу искл>учиво са теориском спремом и остављан је био себи самоме. Бољи и мисленнји кандидати прекаљивали су се и временом се истесавали, ге часно вршили свој задатак, за који су себи ковали самостално своју личну педагогију. Остатак је гледао у свом позиву само занат који му пружа насушни хлеб, па се занемаривао и поступно тонуо у какву било рутину, која га је полако затрпавала. Хоће ли бити чудо ако се наставник не пушта више неспреман у средњу школу и ако се од њега тражи: не само да вна свој предмет и да има темељну теориску спрему, те да може са више тачке гледишта да гледа на суштину математичких истина и да му је пред очима јасан преглед целокупног градива у свој његовој узајамности, него и да уме да предаје математику: да има за то иотребну практичну педагошку спрему. Ово је у математици нарочито потребно, јер су университетска и средњешколска настава два одвојена попришта, која нису различна само по количини градива и по методима излагања, него су то два различна, одвојена градива, која чине скоро независне целине. И кад би