Просветни гласник

'238

Просветнп Гласннк

какав математичар светског гласа наједаред био принуђен да предаје математику почетницима, он би се нашао у такој истој запари у којој би био средњешколски наставник математике кад би неочекивано авансовао за наставника университета, Питање: како ће се спремати млади наставницл математике, расправљано је на дугачко и на широко. Покушавани су ови огледи: I. Приправништво — стаж — које се врши после свршених сту.дија, у средњој школи и уз опробане наставнике, који упућују почетиике у носао и дају ам савета и обавештења, У нас је овај начмн уведен био крајем нрошлог века, али је у брзо напуштен. II. Течајеви на само.ч университету (педагошки семинар): а) отити течајеви из педагогије, у којима се приправници свнх струка спремају и упознају са општим начелима савремене педагогије; б) стручни аедагошки течај из математике, где се кандитатима ластавничким поред теоријске пружа и практична спрема, где се поред -општих начела педагошких приправници упознају са методима своје струке, вежбају се у семинарима држањем предавања, која сами спремају и износе пред форум својих другова на претрес, и најзад хоспитовањем у средњој школи угледају се на нзвесне и старије своје колеге. Али и тако спреман, оружан кандидат не треба да улази у средњу школу док претходно не испита самог себе: воли ли он свој посао и воли ли децу? Има сувих, раздражљивих природа које не подносе децу, која с њима не умеју да опште и која не разумеју децу ни деца њих. Такав кандидат није за наставника. јер је љубав, узајамна привлачност ученика ка наставнику онај моћни чинилац који креће наставу и васпигање. Сократ је вратио једног свог ученика његовоме оцу с речима: „Не могу с њим ништа учинити, он мене не воли". ПЕТАР А. ТИПА

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Мих. М. Станојевић, Земљоаисна Читанка за народне школе, I (Одо■брена и препоручена од стране Главиог Просветног Савета и Министра Просвете, расписом ПБр. 9752, 18 јуна 1905). Издавачка књижарница Рајковића и Ћуковића, Београд, 1921 8", с. 126, са 43 слике у тексту. Цена 7 дин. Мени је врло непријатно да морам данас напасти једнога раније доброг радника школског и књижевног, па и културног, ако то хоћете, што је смео дати „за народне школе"' овакву књигу. Под утицајем ове