Просветни гласник

240

Просветни Гласннк

Ненадовића: Ловћен, као н две песме: Јов. Илића: Крстоноше и Вој. Ј. Илића: На Вардару; о њима нећу говорити, само напомињем да је и овде избор могао бити много срећнији и за Географију и за ученике. По моме довољном и доста пажљивом грагању за тим како је писац привредио 39 осталих чланака, ја сам дошао до овога највероватнијег закључка: једне је чланке писао сам писац, друге су му писали другови, пријатељи или познаници којима се обратио (тако се то често ради), а треће је он са.м узео готове, или је узео готов материјал за њих, иеказујући одакле, како бн то увек требало да буде. Кад овако говорим> дужност ми је да то све и потврдим. Ио квалитету су најслабије ствари - степен слабости не иде баш овим редом - : Смрдан Бања или Котљача , чланак толико слаб да је невероватно којим је начином могао ући у читанку, толико је гу испретуранога материјала; па чланак Шабаи, па Посавина, са толико нетачних дефиниција географских (ја нарочито истичем облик мачванске куће на с. 38); потом чланак Поморавље Заиадне Мораве, с толиким топографским, етнографским, па и логичким нетачностима да то иде до невероватности (на пр. „У овим крајевима задржале су се у многим кућама гусле, а има и пуно јуначких и др„ песама које знају и они који не умеју ударати уз гусле", с. 44); чланци Ужице, Чачак, нарочито Пазарни дан у Чачку, развучен, досадан, претрпан толиким непотребним ситницама да одбија, — ја упућујем читаоце нарочито на свршетак овога чланка да виде шта је све унето и чему таква садржина може послужити, — па остали: Крушевац, Поморавље Јужне Мораве, Стара Планина, Поморавље Велике Мораве, Тимочка Крајина, Зајечар и Подунавље, имају толико погрешних мисли, нетачних општих дефиниција, непотребних описа, да их је немогућно све изнети, па молим читаоце да ми верују, или да све ове чланке пажљиво прочитају. Сви ови чланци — има их 14 — долазе у ону прву врсту, т.ј. писац им је сам писац књиге; јер ја другаче не могу да схватим да је Станојевић, иначе до сада опрезан радник, могао ово од других примити, прочитати и пустити у своју књигу. Све ове чланке треба, овакве какви су, просто избацити и не допустити да их деца у школама читају. Мене чуди да су овакви чланци могли бити писани у времену кад нам је географска литература толико већ развијена у свима правцима и кад је она писцу могла бити увек доступна. Знатно су бољи чланци: Поље Тичар, Ужички производи (ма да и сувише непотребно детаљан), Ибарски пуш, Таково, Студеница, Како се прави качкаваљ?, Лазарице, Кућа у Шумадији (са мало нетачности), Лазарева Пећина, Мајдан Кучајна и Београд, који чланак није без замерака, али је игтак за децу доста прегледан. Сви они долазе у другу групу, и пошто немају означене писце, требало би их огласити за Станојевићеве. Али тај случај није, поред осталога, још и због тога што сам начин излагања материјала није у свима исти: осећа се у њима разноликост