Просветни гласник

Оцене и Прнкази

241

гшсаца. Станојевић је на сваки начин иогрешио што није, бар као Т. Радивојевић у сличној књизи Србија у счици и речи, у садржају означио писце. Чланци: Пешничка Пећина, Кроз Дунавску Клисуру, Ниш, постали су „методом претакања"; први је Милутина Бојића у поменутоме делу Т. Радивојевића, с. VIII бр. 62., други је израђен по Ср. Ј. Стојковићу, а трећи највише по М. Ђ. Милићевићу; чланак пак Бишољ узет је из Д-р Јевта Дедијера Нове Србије, с. 194. Зашто је све то Станојевић крио? Сва су ова четири чланка, као и други: Повардарје, Скопље, Косово, Призрен, врло лепо иаписани; њима се иема шта замерити, али је сав тај материјал узет понајвише од Ј. Цвијића, одн. Ј. Дедијера. Издвајају се својом ваљаношћу и чланци: Војводина (али пошто се избаци она груба штампарска грешка о свињарству и свилари, с. 103.), Струмица, па и Зеша с Приморјем, ако се и из њега избаце извесне крупне географске погрешке. Толико је било иотребно рећи у опште — без нарочитог детаљисања — о тексту у овој читанци. Дело је илустроваио са 43 слике у тексту (без иједне карте), те би се могло мислити да је у овоме оскудиоме времену то огромна раскош, нарочито још кад се ни у географске уџбенике не може датн баш ниједна иреко потребна слика. Али кад се пажљиво прегледају све те слике, видеће се да баш ниједна није рађена за ову књигу, није дакле овде оригинална. Све су те слике узете или из Карића Србије (14), или из Радивојевића Србије у слици и речи (14). По себи се разуме да су прве потпуно застареле, заостале, јер је Карићево дело из 1887 године: у тим сликама ћете видети Београд, Ниш, Г. Милановац, Ваљево какви они данас нису. Остале слике: Улцце у Шапцу, Развалине шабачког града, Извор Љига, и др., наћи ћете у свој нашој литератури, нарочито школској, која има географску или историјску садржину. Данас су оригинали за све ове слике толико измењени да је било много корисније не дати их, него их још и данас, после 35 година, износити. Оне друге слике, узете од Радивојевића, знатно су смањене, али не знам због чега, кад је формат ове књиге много већи од Радивојевићеве. Па онда је још нешто необјашњиво у овој другој групи слика: Радивојевић је означио сваку слику шта она представља, али Станојевић, узимајући исте слике за своју књигу, није преносио и исти текст под слику: на пр., у Радивојевића је на с. 276 слика Демир Капија, у Станојевића та иста слика на с. 44. је Овчарска Клисура; у Радивојевића је на с. 61. слика Манастир Горњак, у Станојевића ј,е та иста слика на с. 92. Улаз у горњачку клисуру, и друге тако. Овде не може биги сумње да је Радивојевић у праву, алц зашто да се тако аљкаво ради? Остале слике (15) узете су, као већ искварене и застареле, из разних уџбеника. И још једна појава у овој књизи заслужије да буде нарочито исгакнута и наглашена: пуно је штампарских грешака, често врло замашних. просрктнп глдснив, Н књ,, -I. св., 1921. 16