Просветни гласник

242

Просветни Гласник

Ово јечнајбољи доказ са колико се журбе радило да књига уђе што пре у књижарски промет. Остаје још да управим, ако је то слободно, једно питање на Главни Просветни Савет. На своме месту писац вели да су ову књигу препоручили Главни Просветни Савет и Министар Просвете ПБр. 9752, 18 јуна 1905 године. Значи да је књига у рукопису била пред Саветом пре 15 година и тек сад доспела да буде штампана. Или, ако је тада већ штампана — а то је немогућно, судећи по чланцима о Косову, Битољу, Скопљу, Призрену и ратовима нашим у 1912 и 1913 год. — онда би ово данашње, штампано ове, 1921 године, требало да буде не знам које по реду издање, а то не пише нигде на књизи. Значи ипак да је дело остало у рукопису из разних узрока читавих 15 година и да му је додаван географски материјал после 1912 и 1913, како сам горе показао, и материјал после 1918 год., као што казују чланци о Струмици, Ловћену и Зети с Приморјем. Питам : јели Главни Просветни Савет у опште препоручио ово и овакво дело за народне школе и по чијем је реферату оно добило ту препоруку? Даље питам: може ли и сме ли једно нрепоручепо дело остати у рукопису читавих 15 или још боље 10 година, кад изузмемо 5 ратних последњих година? Има ли и данас ово и овакво дело ирепоруку Главног Просветног Савета, и по чијем предлогу? Ја знам да нећу добити одговор на ова питања, али ми је намера да скренем пажњу Савету како се и па ђвакав начин могу радити књиге. Из свега овога врло се лако може погодити шта треба учинити са овом књигом, па и свима осталима које су за школске потребе рађене на овај начин. Е . ј. цветић

КРОЗ СТРАНЕ ЛИСТОВЕ Здравље и васпишање Резиме једне конференције Д-ра Валиша, професора на Медицинском Факултету у Паризу, објављене у „Школском Прегледу" (Неуие ишуегзЛаЈге) за фебруар 1921 : Школска настава, у својој високој мисији, треба да има за циљ не само да обучава ученике, ^ећ и да доврши њихово васпитање, да би спремила једно здраво и срећно поколење. Да би се добио тај резултат, треба да наши професори пружају пример и да буду сами.у пуној снази и у добром здрављу. Међутим, међу онима који су се посветили кариери наставе, има их и сувише велики број, нарочито међу женама, који су занемарили