Просветни гласник

243

своје физичко усавршавање и брину се једино о својој интелектуалној и моралној култури. Кад човек заборави да се стара о своме физичком бићу, организам се свети, намећући многе патње које би било лако предупредити. у обичном животу интелектуалца, све време је посвећено студији; одмор је заузет читањем, или у опште пословима седећивим. Обрбци се узимају без бриге и на смишљен избор хране, и на начин да се она сажваће да би била боље сварена, и дан пролази без икаквог другог физичког вежбања сем какве мале шетње или хода од куће до школе. У какво бедно стање човек би био доведен, у интелекгуалном погледу, кад би са својом интелигенцијом поступао онако немарно као што ради са својим телом? Заборављајући да то тело има мишиће, живце, плућа, органе за варење, дешава се да се допушта да се створи у организму једна врста анархије или болшевизма органа, и ови се на крају крајева буне иротиву малаксалог мозга, који често није способан више ни за шта до да забележи патњу и беду. * Како се, у обичном току живота, може успети да се оствари за тело природно и нормално функционисање? Несумњиво да ће доћи један дан када ће у школским заводима и наставници и ученици живети свакодневно бар по један сат нормалног живота, ироведен на чистом ваздуху радећи природна вежбања као што су трчање, скакање, пужање, хитање, рвање, према одличној методи мајора Хеберта. Људи би одржавали тако физичку културу која се практикује у војсци, а наставнице би добиле при том режиму снагу и здравље које, на жалост, многима иедостаје. Очекујући да се свуда створе такви терени за физичка вежбања и да се стекне навика да се они редовно посећују, има неколико вежбања која се могу "завести одмах у свакодневном животу. Човек има дужност, у јутру кад се дигне и у вече кад леже, да. посвети неколико тренутака, као у једном придодатку тоалете, извесним природним покретима. Он може ту где је, чак и у узаном простору једне собе, ходати, трчати, скакати, и тако исто скакати у висину и у дужину. Може, опружен по земљи, пузити, окретати се, подизати се на рукама, покретати савијањем и опружањем доње удове на труп; најзад, са мало довитљивости, може се лако удесити каква справа за невољу, да би се могло вршити вешање на рукама. Могу се чак, ако се неће та вежбања, радити покрети забележени у методама распростртим 5 публици под именом „Милерова система". Та вежбања, рађена брзииом коју ће сваки удесити према .томе колико може да их поднесе, прибављају сенсацију снаге, гипкости и пријатности. Она ће се завршити прањем с помоћу влажног убруса и брзим трљањем руком. Пет или десет минута, тако употребљених свакога дана, дају на крају године 16"