Просветни гласник

244

Проснетнн Гласник

скуп вежбања из којих ће организам извући сигурну корист; то ће се нарочито показати у снази трбушних мишића. Снага у трбушним мишићима, то значи одржавање у реду свих унутрашњих органа, и њихово правилно функционисање, чак и код жене у току периода криза, и за време материнства. Жена, захваљујући овим вежбањима, видеће како ће ишчезнути њеиа малаксалост и болешљивост „вечне рањенице". Захваљујући тим вежбањима, створиће се једна нова раса васиитача и ученика, који ће, и једни и други, извући корист из тог сталног додира, не само у време учења и интелектуалног рада, већ и у току игара, екскурсија, путова. Тако ће се установити у сутрашњој школи васпитна настава, истовременим усавршавањем душе и тела. Метода Монтесори У „Школи и Животу" (ћ'Есо1е е! 1а УЈе), М. Т. Морет овако излаже иринципе Г-ђе Монтесори, славне талијанске аиостолке и педагошке реформаторке. У" школи по методи Г-ђе Монтесори, учит-ел.ица изгледа да вреба иојаг.у једног „феномена", као какав радник у лабораторији. Какав је то феномен ? Боже мој, то је један феномеп који добро позиају све мајке. Опе све добро знају оне тренутке кад дете, у суседној соби, нрестане да прави ларму: не чује се више ништа, мртва тишина! „Мора бити да прави какву глупост!" кажемо тада. Појуримо у собу, и често је предвиђање остварено: дете доиста прави неку глупост. Намазало се водом и сапуном; или сече какву сервиету, или своју косу, маказама; покаткад га апсорбује какав невин посао. С једном ципелом у руци, оно се труди да је „ушнира", обично сисајући гвожђе на крају узице. „Феномен", то није та глупост коју дете ради; „феномен", то је ћутање које је прати. То ћутање значи да је дете дубоко апсорбовано оним што чини, да је сва његова иажња напрегнута. Оно задрхги кад га узнемиримо, и обично је савршено неспособно да оцени колико је његово понашање рђаво. Оно изгледа забезекнуто кад га станемо прекоревати. Јер је одрасла особа, сишавши из своје сфере у детињу сферу, прекинула ту један виталан рад. Дете је било аналисало један покрет који је видело да се чини, покушавајући да га репродукује. Сва његова снага пажње била је напрегнута у напору, најпре да аналише, затим да контролише своје мишићне покрете, који су требали да репродукују покрет, да га синтетишу. „Феномен", то је саонтана апсороованост пажње детета које се само учи. Анализом и синтезом, ово мало биће, које ужива глас да је нестално, неспособно за концентрацију, може да се апсорбује дубоко,