Просветни гласник

Просветни Гласннк

као п остади предмети, иогу предавати у овој години на матерн.ем језику деце дотичне народности, да би могла разумети гата им се предаје. Стога је потребно у интересу наставе, ,да би шкодска деда друге народности могла разумети п боље изучити српску историју и земљопис наше отаџбине, да се отпочне учење српскога језика у таквим школама од I разреда, а другн нредмети могу се предавати на њиховои матерњем језику. ГГрелазећи после овога кратког увода на сам уџбеник, мп Кемо битп још краКи. Наша је дужиосЈ одмах нагласити да је уџбеник испод сваке врнтике и у ногледу методском п по избору, обради и распореду градива. Човек се мора дивитп смелости која даје овакав уџбеник за утраквистичке школе, код толиког обиља одличних уџбеника и упуетава у европској школској литератури, из које не изузимамо ни нашу. 0 неком методу не може битп ни говора, кад се кећ у петој лекцпји даје децн ова прича: „Ева је била сирота удовица. Имала јс много деце. Нису имали шта да једу. Најетарији син стане у службу. Сваке недеље добио је 100 динара. Он је тај новац дао матери. Мати п деца нису више гладовала. Сви треба да смо захвални родитељима". (стр. 8). Иаводимо текетуално ову прпчу и у целнни, јер је она карактерпстична п по педагошкој п по лптерарно.ј својој вредиости. А логика, отменост, тонлина излагања - то је нросто за дивљење. И ту се не зна да ли односе превагу српски пли немачки текс.тови. Да наведемо само неколико примера на пстом отвору књиге: ,Ујутру устанем. Одмах се обучсм. Затпм се умијем". (Отр. 4, лекција9), ,3а дете је добро: хлеб, колач, земичка, кифда... детеволн и поће" (стр. 4, лекц. 10). Преврпућсно још само ст. 42. Ту дознајемо да су водепп нутови у Во.јводини „реке Дуиав н '1'пса, канали: Бегеј, Брзава, Краља Петра п Алексапдар", а да су у Цриој Гори „становници Срби. Има и Арнаута и Турака. Вере су православно. Има и муслимана и католика. Становника пма 500.000". То исте логичне и смишљене мисли псто су тако лено рсчспе и немачки: ДНе Епгооћпег «1п<1 8егћеи. Е» ансћ АЉапезеп иш! Тигкеп. 811' «ни1 §гјесћЈ8сћ -ог1еп(;а118сћег КопГеннЈоп. Ев ^јћг. апсћ МоћатеДапег ипД КаШоНкеп. Ех • јг ПГ. 500.000 Ечплуоћпег 1- . Одељак мало даље „Возтеп ппс! Јје Негге^оута" иочиње: .Бје Огепгеп ат(1: 8сгМеп, Сгпа Оога, 1)а1таПеп* КгоаИеп ипс! 81агоп1еп. $1е атД 51.000 кт- §;гозз'. Ко? 1Не Огепгеп нлн иобројане граничне земље ? Не, ни једно нп друго, пего Боспа и Херцеговина. И то се понавд.а нсгам реченичним склоиом, пстом тачношћу пзлагања, истпм речими све до Далмаднје, коју је сасгављач овог куриозног уџбеппка у брзини —заборавпо. Мишљења смо да се овај тџбеник не може препоручитп за сврху којој је намењен. Саслушавши, Оавег је мишљења да се ова књпга не може препоручити као уџбенпк за немачке школе у Војводипи. РеФерентима издати по 100 дпнара хонорара. VI. Ирочитапо је нпсмо Г. Министра Просвете који спроводи на оцену и мпшљсње нацрт Правнла о Велпкој Школн Прнмењеннх Умешнослин. Савет одлучује да се за преглед и оцсну умолп г. Бранко Таназевић,

ВИША НАСТАВА УКАЗИ ЊЕГОВОГ КРАЉЕВСКОГ ВИСОЧАНОТВА ПРЕСТОЖШАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ПООТАВЉЕЊА Указом Његовог Краљевског Височанства Престолонаследнпка Александра од 26 априла ове годипе, на предлог Господина Министра Просвете, постављени су: у Фнлозофском факулшету универсншета у Београду; за редовног професора Етнологпје. Д -р Тихомир Ђорђевпћ, ванредни проФесор; за редовног проФесора Ботанике, Д -р Недељко Кошанин, ванредни про ®есор; за редовног проФесора Климатологије, Д -р Павле Вујевић, ванредни проФесор; за редовног професора Физиологије и Фнаполошке Хеми .је, Д -р Иван Ђаја, ванреднп нроФесор;