Просветни гласник

Службени Део

. — "Г213 рвдовни САСТАнак, 2 мартл 1921 годвне —• Присутпи: председник, г. Д-р Богдан Гавриловић, ппредседник, г. Лазар Р. Кнежевић, чланови: г. г. Д-р Чед. Митровић, Д-р Нив. Вулић, Нетар Типа, Миливоје Симић, Никола Дапић. Дим. Тричковић, Љуб. М. Протић, Јеремија ЈКиваиовпћ, Мирко Поповић, Бранко Таиазевпћ, Д-р Нсд. Кошаиин, Д-р Дуптап Рајичпћ, Дим. Ооволовић и Мих. Станојевић. Сскретар. Сл. Миловановић. I. Прочитан је н примљен ааписник прстходпог састанка. II. Г. г. Протић и Соколопић усмено реФвришу о учитељским молбама за пенсију и за реактивирање. Саслушавши, Савет је мипгљеља да треба ставити у пенсију: Дариику Чукићку, Ленку Марковићку, Љубицу Лазићеву, Лепосаву Чебинац и Катарину Шумановићку, а тако исто и Николу Радовадовића, алп њега са садашном платом и само према годипама сталне учитељске службе; и да се могу реактивирати: Петар Вуксановић и Једена Поновићка, учит. у пенсији. III. Г. Протић продужује читаље напрта Правила о полагању практичног исиита за учитеље народних школа. Савет усваја, с мањим изменама, прочитапа правила, н одлучује да се за дефинитивну редакцију текста умоли г. Мих Станојевић. IV. Г. г. Протић и Мих. Станојевић усмено реФеришу о нацрту правила за испит оспособљења виших учптеља у грађанским школама (в. 1209 заиисник под III). Саслушавши нацрт, као и мишљење других присутних чланова, Савет одлучује да се Г. Министру дос.тави начелпо мишљење: да би ово иптање требало одложитп, пошто ће се уекоро приступити ре«ормн гаколе законодавннм путем, а сел тога кандидати који би положили иројектовапи испит не би задобили никаква нарочита права на даље папредопање у својој струцн, т. ј. остали би и дал>е привремени учитељи грађанских школа. V. Чита се реФерат г. г. Мирка Поповића и Мих. Станојевића о књизи ЗсШасће.ч ^ећгћисћ, од г. Д-р Веселпиа Ђисадовнћа (в. 1203 Записнпк под IV). Ре«ерат гласп : « Српски уџбеник г. Ђисадовића садржи унраво три уџбениг.а: за српски језик, земљопис и историју. Ну он га је подешо на 5 делова: I.) глова, II) гативо, III) из земљоппса, IV) из иеторије и V) скуп градива. Дакле, ово јо неки маш ђачки „требник", у духу осталих који су се у пас у последн.е време почели одомаћпвати, књига у којој су стрпани сви или бар већина паставпих предмста из основие школе. Само овај је за немачку децу. Држпмо да је овакав начин снремања уџбеника за школску децу у иринципу педагошкп пеоправдан, стога пгто су овакви уџбеници штури, кратки, без тоилине и завимљивооти. Се.м тога, у њима је у главном само оно што ученик има да запамти, а то је оно што сваком учитељу који методски ради, тченицн сами треба да запишу на крају предавања, те да боље упамте, да им трајније остане у гдави и да им сдужи као подсетник кад прочитавају код куће на опо што су у школи много опширнпје чули од наставника. Пре него гато изложило иагае мипгљење о овом српском уџбепику, који смо прегдедали, сматрамо да је потребпо да кажемо неколико речп у ошпте о овим уџбепиппма за школску депу туђе народности. Наредбом о иролхпрењу српског закона о народиим шкодама од 1904 год, на основи одлуке Мипистарског Савета, иа пове области у пашај Краљевини (Вапат, Бачку п Барању), одређено је да се паетава из српског језика п других предмета национадне груне (земљописа и историје) у одељењима основних школа где су у већиии деда других народности, има давати на српском је.зику, иочевши од III разреда. За време док су ове области биле под управом бивше аустро-угарске монархије, у свима школама државпим пастава је била обавезна за евс предмете само на мађарском језику, а језик друге народности био је Факултативан. Па како су српска и друга деца немађарске народности отпочињала учити мађарски још одД разреда, то су мађарски земљопис и историју могла лакгае еавлађивати кад дођу у старпје разреде где се то учидо. Кад нас је обрнуто. Према Министарском наређењу деца туђе народности имају да почну учити сриски језик, земљоиис и историју од III разреда, а у I п II разреду се предају сви наставии предмети на њиховом матерњем језику. И, дабоме, у III разреду не могу да савдадају и српеки језш; и да разумеју довољно земљопис и историју, који треоа да се предају на срнеком језику. Погато се увидела та апомадија, наређено је да се земљопис и нстори.ја.